Press "Enter" to skip to content

ZRikipedija – Na današnji dan

NA DANAŠNjI DAN (10. maj) 1768. godine, u Velikom Bečkereku je boravio car Josif II, prilikom svoje prve posete Banatu. Obilazeći ovo područje, želeo je da se upozna sa ovdašnjim prilikama i privrednim potencijalima.

U svoj putnički dnevnik je zabeležio: “Kod Bečkereka je otežano kretanje kanalom. Razgovarao sa inženjerom Frimontom o planovima izgradnje kanala. U Bečkereku je ravnica slabo kultivisana”.

Ipak, u kasnije sačinjenom izveštaju o obilasku Banata bio je mnogo rečitiji i vrlo se pohvalno izrazio o Bečkereku, iznevši čak, za današnje pojmove revolucionarno stanovište, da bi Bečkerek trebalo da bude centara Banata umesto Temišvara, koji se, prema njegovom mišljenju, pokazao kao vrlo nezdrava sredina. S tim u vezi je zapisao: “Pošto smatram da su izdašna sredstva za poboljšanje tamošnjih loših zdravstvenih prilika (misli se na prilike u Temišvaru – prim. Zrikipedije) uzaludna, jer im je uzrok činjenica da se ovaj grad nalazi u najdubljoj tačci ravnice koja se oko njega širi, to moram posavetovati da se iz njega preseli celokupna uprava, kada se sposobni ljudi – koje ne smemo žrtvovati – izvole poslati dole (misli se na Banat – prim. Zrikipedije).

Koliko god se ovaj poduhvat činio skupim, njegovi troškovi ne bi premašili korist i vrednost koji iz njega proizilaze. Odabrano mesto moralo bi biti u jednoj zdravoj, plodnoj sredini, koja leži na vodi, zbog transporta. Kolika su moja (sa)znanja o ovoj zemlji, Veliki Bečkerek mi se čini najpovoljnijim za tako nešto. Ovdašnji upravni distrikt je najplodniji. Unaokolo se prostire najviše zemljišta koje je pogodno za kolonizaciju. Leži na kanalu – dakle sve se može poslati iz Temišvara i za Temišvar rečnim putem, a i dobiti iz čitave Ugarske i Nemačke sve što je neophodno, i pritom je još bliže od Temišvara.

Ovdašnji vazduh je zdrav i sasvim sigurno bolji nego u Temišvaru, budući da u čitavom Banatu nema nezdravijeg mesta. Bečkerek je već veliko naselje i ne zahteva ništa drugo nego da se sagradi jedna kuća za predsednika ili kapetana i nešto pokućstva za kancelarije i arhiv. Preostali smeštaj već bi se sam pronašao, tamo gde je sada ili tamo gde ga sagrade ljudi koji se ovde dosele. Policijska služba morala bi, usled nedostatka zatvora, ostati u Temišvaru.

Ne sumnjam da bi sadašnji gradski većnici Temišvara, koji već oko grada imaju svoje majure i bašte, nerado napustili svoje domove. Stoga mi se izdržavanje novih gradskih činovnika, koji bi se imali poslati (u Bečkerek) čini kao bolje rešenje. Kada bi ih ovaj grad imao, to bi se onda mnogo ljudi preselilo iz Temišvara za Bečkerek i time bi se dobilo više prostora za premeštaj vojske i neophodnog garnizona”. Ovako povoljna ocena Josifa II uticala je na odluku njegove majke i savladarke Marije Terezije da iduće godine (1769) Velikom Bečkereku dodeli status trgovišta.

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *