Press "Enter" to skip to content

Zlatica: Kako je selo postalo ničije

Nakon privatizacije, njive na imanju Zlatica se solidno obrađuju, ali za radnike nema posla, a njihovo naselje propada


Zlatica kod Zrenjanina – Ovde je posle Drugog svetskog rata osnovano imanje. Svojevrsno kolektivno gazdinstvo. Radilo je za primer u celoj Socijalističkoj Jugoslaviji. Tu su obavljane prve setve i žetve u godini, postizani rekordni prinosi, na farmi se proizvodilo najviše mleka. Ratari i stočari su svojim parama izgradili kuće i stanove, vodovod i kanalizaciju, školu i vrtić, igrališta i bioskope. Nakon pola veka imanje Zlatica je privatizovano. Njive se i dalje solidno obrađuju, ali na njima ima malo meštana, a selo je prepušteno samo sebi i postepeno se gasi. Nažalost, ovo nije jedini primer odumiranja našeg sela, ali je po mnogo čemu specifičan.

Rade Panić ima 81 godinu. Došao je na imanje 1957. iz sela Bojanić, ispod Ozrena u BiH. Imao je 17 godina Tada je uveliko trajala izgradnja. Radilo se u polju i u naselju gde su podizane kuće i zgrade sa stanovima. Seća se i sadnje sada ogromnih stabala. Ljudi su dolazili iz dvadesetak salaša odakle su se postepeno naseljavali Zlaticu. Izgrađeni su vodovod i kanalizacija, doveden je gas, nikli su parkovi. Imanje je među prvima u ovom kraju izgradilo vodotoranj, tu su izgrađeni škola, vrtić, biblioteka, velika sala za bioskopom i kulturna dešavanja…

– Nakon decenija poletnog života, selo je utihnulo. Na imanju ne radi ni desetak meštana. Više ih putuje na posao u zrenjaninski „Drekslmajer”. Mladi odlaze – vajka se starina i seća radnog veka koji je ceo proveo na imanju.

Nevenka Tanović je pola radnog vremena sekretar mesne zajednice, a drugi deo radi u pošti i dostavlja pošiljke po selu. Ona kaže da je mesto bilo napredno i zahvalno za život sve do privatizacije poljoprivrednog imanja. Sada je ono sasvim nešto drugo. Zgrade u kojima su bile smeštene društvene institucije rapidno propadaju. Najveći problem je sa vodovodom i kanalizacijom.
Nakon privatizacije su iskrsli problemi s održavanjem. Na imanju su ostale pumpe i delovi važne opreme. Istina kompanija „Matijević” je u neku ruku korektna pa meštanima ne naplaćuje troškove. Njima voda treba za napajanje stoke i održavanje higijene. Stanovništvo mora da ima zdravu i kontrolisanu vodu za piće. Nikakvi izveštaji o kontroli vode do građana ne stižu. Stvari se komplikuju kada je održavanje opreme u pitanju i tu su sve češći incidenti. Meštani daleko više očekuju od Zrenjanina, smatraju da njihovu infrastrukturu treba da preuzme gradsko preduzeće „Vodovod i kanalizacija” i da o njoj vodi brigu kao i u svim drugim mestima gradskog područja, svesni da će da počnu da plaćaju troškove. Do sada su svi razgovori sa gradskim vlastima o ovoj temu ostali na pokušaju.

Nisu raščišćeni ni drugi odnosi na relaciji naselje Zlatica i opštinsko središte. Formalno selo ima svoje rukovodstvo poput Saveta MZ, ali suštinski sve ide preko MZ obližnjeg mesta Lazarevo , a mnogi smatraju da je Zlatica deo Lazareva. Tamo sada đaci idu u školu, mališani u predškolsko.

Predsednik ovdašnjeg Saveta MZ Bogoljub Kojić kaže da im je rečeno da su dobili status naseljenog mesta, što podrazumeva određenu samostalnost, tretman koji imaju i druga sela. Ali nisu dobili ništa napismeno kaže predsednik i dodaje kako su zbog toga godinu dana bili bez prodavnice. S druge strane gotovo od osnivanja sela meštani stalno plaćaju samodoprinos i tako finansiraju sportske klubove, kulturni život i infrastrukturu. Zrenjanin, vele oni, ovde ništa ne finansira.

Zoran Lojpur, meštanin, ističe da su sve javne zgrade u selu pripale kompaniji „Matijević” nakon privatizacije, ali se one ne održavaju i rapidno propadaju. Dom kulture je skroz oronuo, a jedino se održava zgrada Mesne zajednice, u kojoj je i pošta, a ona je i jedina od svih javnih, a da je seosko vlasništvo.

Imanje „Zlatica” je privatizovano tako da su oni koji su ga podigli ostali kratkih rukava. Na javnoj aukciji koja je ponavljana više puta država je svoj deo od 40 odsto kapitala prodala u bescenje.

Onda je kupac, kompanija „Matijević”, još desetak odsto akcija kupila od radnika po solidnoj ceni kako bi postala većinski vlasnik imanja. Onda je cena akcija naglo pala i većina ratara sa poljoprivrednog dobra je ostala kratkih rukava. Novi vlasnik je uveo i novu tehnologiju. Ogromne poljoprivredne mašine, traktori i kombajni, sada zamenjuju radnike i oni ovde nemaju posla. Zapošljavaju se u zrenjaninskim preduzećima. Od autobusa u selo jedino svraćaju oni koji odvoze radnike da u tri smene rade u velikoj nemačkoj firmi „Drekslmajer”.

Zlatica je inače izuzetno mirno mesto, puno zelenila. Ima sve više slučajeva da se ovde, zbog jeftinih stanova, naseljavaju penzioneri iz Beograda.

Preuzeto: Politika

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *