Press "Enter" to skip to content

Vinetu iz Istočne Nemačke

Pratite nas
Redakcija
Pratite nas

Piše:Bojan Tončić

Gojko Mitić je za socijalistički svet, ljude iz istočnog lagera, bio istinska zvezda poput Đorđa Marjanovića i velikog broja ovdašnjih umetnika koji su u kulturu država Varšavskog pakta doneli vlastito shvatanje rock’n rolla, na shbcg jeziku, budući da je engleski bio ideološki nepoželjan

Photo: Screenshot

Jedan lik iz mašte, indijanski poglavica Vinetu, spojiće Nemca Karla Maja, vrhunskog pripovedača, i profesora fiskulture iz okoline Leskovca Gojka Mitića. Već iskusni kaskader i epizodista ((RimskedevojkeVenecijanskekatakombeČikaTominakoliba) živeo je od filma u brižljivo pripremljenoj radionici udbaša Ratka Draževića i Avala filma, u gradu i državi koji će se naći na filmskoj mapi sveta, priručnicima velikih korporacija u potrazi za filmičnim predelima, jeftinom radnom snagom i uopšte, malim troškovima proizvodnje. A domovina nam je, nek neko dokaže suprotno, bila najlepša na svetu.

Gojko Mitić, svestrani sportista koji je pristojno govorio nemački, našao je svoje mesto u filmskoj industriji: danas, nakon miliona gledalaca i poštovalaca koje je osvojio, apsurdno je govoriti da li je reč o filmovima A ili B produkcije. Njegovi filmovi imali su ono zbog čega se filmovi pamte: junaka, akciju, hrabrost, pravdu. Imali su čaroliju kojoj se predavao.

A nemački producenti izabrali su Mitića da tumači Vinetua – po fotografiji. Ličio je na pravog Indijanca.

„Solidno sam zarađivao kao kaskader, a onda su me pozvali iz ’Jugoslavija filma’ i rekli da DEFA studio iz DDR želi da me angažuje. U albumu su videli moju fotografiju i ponudili mi posao“, priseća se Mitić.

Od tada je glumio u četrdesetak istočnonemačkih filmova o Indijancima, igrao je još u pozorištu, ali i u televizijskim serijama. Za berlinsku televiziju nema dileme, reč je o visoko rangiranom umetniku, uvrstila ga je na listu 300 ličnosti koje su obeležile nemačku istoriju, pa se tako našao u odabranom društvu filozofa, kompozitora, pisaca, sportista i kolega glumaca.

Istočnonemački film Sinovi Velike Medvedice zaradiće velike novce, doneti slavu i nove uloge Gojku Mitiću. Doneo mu je i, eto filmske priče, prijateljstvo Indijanaca sa kojima se sreo u njihovoj postojbini. Ostao je Indijanac, iako se nakon indijanske faze (1966-1984), a i tokom nje, oprobao u filmovima u kojima je glumio avanturiste, Spartaka, dramske, pozorišne likove, a igrao je i u naučno-fantastičnim filmovima. Pamte se, međutim, njegovi najbolji filmovi: Među jastrebovima (1964), Vinetu (1964), Velika zmija (1967), Blago indijanskog rezervata (1970), Apači (1972), Oscerola (1972), Krvna braća (1972.)…

Vinetu brani svoj narod: Gojko Mitić u akciji
Vinetu brani svoj narod: Gojko Mitić u akcijiPhoto: Pinterest

“Ja sam žrtva Karla Maja… Ne, šalim se. Pokušao sam malo da ‘promenim’ pisca, da mu nešto dodam. Pisao sam monologe za Vinetua i pozajmio istinite reči, koje su indijanske poglavice stvarno rekle. Znači, moj Vinetu je borbeniji i istinitiji od originala. Vidim kako ljudi osluškuju ono što ja kažem. Dira ih. Ovde osete pravdu, koje nema u realnom svetu. Vinetua igram sa malo mimike, spuštenim glasom. Nemam puno mogućnosti da variram ulogu – jahati i glumiti nije lako. I vidim da je publika prihvatila tog Vinetua, onako kako sam ga ja osmislio. Ali nije meni Vinetu doneo slavu. Vinetu je priča za zapadne Nemce. Pre toga postoji niz filmova, snimljenih u DDR, o indijanskim poglavicama, koji su zaista postojali. Koreni tih filmova su istorijski. Bilo da se radi o Tekum-Zeu, Osceoli, Ulcani, njihove životne priče smo mi snimali”, rekao je Mitić uoči odlaska u penziju – ako to uopšte može jedan veliki ratnik (Vreme, april 2006.). Mesto radnje: Bad Zegeberg, u kojem je igrao svoje predstave sa jahanjem i indijanskim veštinama čak dva puta dnevno, iako sa poodmaklim stažom iza sebe.

Od Leskovca do Istočnog Berlina: Zavidna karijera Gojka Mitića
Od Leskovca do Istočnog Berlina: Zavidna karijera Gojka MitićaPhoto: Pinterest

Igrao je, dakle, taj jugoslovenski omladinac u istočnonemačkoj produkciji, a u to vreme su Istočni Nemci otkinuli za indijanskim imidžom, garderobom, obućom. Poistovetili su se sa Indijancima, Mitić kaže zbog žudnje za pravdom iza Gvozdene zavese. Zapravo, jedino su takvi filmovi mogli da prođu cenzorske komisije, iako nisu bili propagandni.

Nezaboravno je iskustvo boravak među “braćom”.

“Nažalost, kao dete, voleo sam kauboje. Indijanci su pravedan i mudar narod, branili su svoju postojbinu i nad njima je počinjen genocid. Kada sam ih sretao govorili su da me smatraju svojim junakom, jer se, eto, našao neko da se makar i ne celuloidnoj traci, bori za njihova prava. A u Nemačkoj sam objavio CD na kojem su njihove mudre misli i taj je disk bio izuzetno slušan”, kazao je Gojko Mitić.

U Srbiji Gojko Mitić nije popularan, mali broj posvećenika zna za njegov angažman, za uloge i karijeru, a decenijama unazad, uverenje je kritičara, i nije nešto brinuo o tome da postane prorok u svom selu. Uprkos tome, ostao je personifikacija jednog vremena, karakterističnog po otvaranju Jugoslavije (uporno govori da je Jugosloven) prema svetu, po bogatim filmskim koprodukcijama i onim malo manje zahtevnim, vremena u kojem su se snimali filmovi crnog talasa u kojima nije igrao. Budimo maštoviti: Gojko Mitić je za socijalistički svet, ljude iz istočnog lagera, bio istinska zvezda poput Đorđa Marjanovića i velikog broja ovdašnjih umetnika koji su u kulturu država Varšavskog pakta doneli vlastito shvatanje rock’n rolla, na shbcg jeziku, budući da je engleski bio ideološki nepoželjan

U Nemačkoj ga vole i poštuju. Živi u Berlinu, retko odlazi na jug Srbije, samo kad putuje u Grčku, na more. Pre dve i po godine, kada je u Beogradu boravio na poziv Gete instituta, uručena mu je Plaketa jugoslovenske kinoteke. Prikazana je i retrospektiva njegovih filmova. Više nije očekivao, a ni tražio.

Prenosimo:XXZ

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *