Press "Enter" to skip to content

SNS obećava sređivanje biračkog spiska, da li je to i pomak u dijalogu?

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu održan je peti po redu okrugli sto predstavnika vlasti, opozicije i nevladinog sektora o izbornim uslovima u Srbiji. Nakon četiri sastanka na kojima, po tvrdnjama opozicije, nije bilo pomaka, Srpska napredna stranka se obavezala da će izaći u susret svim primedbama koje se tiču sređivanja biračkog spiska.

Međutim, da li to znači i definitivno približavanje stavova dve strane u dijalogu?

Na srpskim izborima više neće glasati komšija koji se odselio u inostranstvo, niti baka preminula pre desetak godina. Na to se obavezala vladajuća stranka nakon brojnih primedbi opozicije i nevladinog sektora. Kako tvrde, sve sugestije biće uvažene, a greške ispravljene.

“To znači potrebu da imamo po najvišim svetskim standardima uređene biračke spiskove, da tu tačnost bude na toliko visokom nivou da ne bude uopšte sporno za građane da li su ti spiskovi relevantni i da li u njih treba da imaju poverenje”, rekao je Vladimir Orlić iz SNS.

Da li evenutalni dogovor u vezi sa sređivanjem biračkog spiska znači iskorak u pregovorima vlasti i opozicije? Zavisi koga pitate, ali s obzirom na dogovor da nijedna strana u javnost ne iznosi detalje predloga, niko nije previše rečit.

“Bitno je da se dugo razgovaralo o tome”, kaže Aleksandar Marton iz LSV.

N1: Je li bilo pomaka po vašem mišljenju?

“Po mom mišljenju, jeste.” 

N1: U kom smislu?

“Pozitivnom.”

Obećanjima i lepim najavama ostatak opozicije odavno ne veruje – deo se nije ni pojavio na okruglom stolu, a oni koji jesu, kažu da je neophodno da sve odluke budu potvrđene kroz zakone. Plaše se da će dogovori sa Fakulteta političkih nauka najpre morati da budu overeni na Andrićevom vencu.

“Problem je što je vladajuća većina kroz ovih sedam i po godina stavila znak jednakosti između vlasti, stranke i države, i sva ta tri pojma danas simbolizuje jedan čovek – predsednik republike. Od njega isključivo zavisi da li ćemo dobiti normalne izborne uslove ili će većina opozicionih stranaka da bojkotuje te izbore”, kaže Đorđo Žujović, LDP.

Zamerke koje opozicija smatra suštinskim – promene u sastavu REM-a i RTS-a – po svemu sudeći, do kraja će ostati bez odgovora. Vladajuća koalicija ne odstupa od tvrdnji da su izbori u Srbiji slobodni, a institucije nezavisne.

“Ne treba niko da očekuje od nas, samo zato što njemu treba alibi da kaže – ej, naljutio sam se, razočaran sam, zao je ovaj SNS, neće da mi izađe u susret – da zbog toga tera nas da radimo mimo zakona”, rekao je Orlić.

“Od nas se traži da se izjašnjavamo o preporukama, da nam se kroz izjašnjavanje nekako vezuju ruke, da se pojedinim organizatorima – uz dužno poštovanje – podigne cena, a nemamo onog drugog dela opozicije koji ne želi da učestvuje u radu okruglog stola”, kaže Đorđe Milićević, iz SPS.

Upravo tom delu opozicije organizator samog dijaloga poručuje da se vrate za okrugli sto.

“Sledeća, poslednja u nizu tema je biračko pravo, odnosno pritisci i sve ono što se dešava na biralištima i pre birališta. Mislimo da je to jedna od tema koja zaista za sto mora okupiti sve političke stranke i nadam se da će odluka pojedinih stranaka da bojkotuju okrugle stolove biti izmenjena”, kazao je Milan Antonijevič, iz Fondacije za otvoreno društvo.

Ipak, moglo bi da se desi da za deset dana odziv bude još manji – čak i oni koji su dosad učestvovali danas traže čvrsta uveravanja da njihovi dolasci na FPN nisu bili besmisleni. U Pokretu slobodnih građana zahtevaju da u narednih deset dana ministri kulture i državne uprave potpišu da će ispuniti sve preporuke međunarodnih i domaćih posmatrača – u suprotnom, na poslednjem sastanku neće se pojaviti.

Prenosimo: N1

Liked it? Take a second to support N1 on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *