Press "Enter" to skip to content

Skup u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma,”Kako se izboriti za radnička prava”

Pratite nas
Redakcija
Pratite nas

Na dvodnevnom skupu održanom u Subotici 7. i 8. juna, u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma, podržan od  fondacije Ulof Palme Centar, bilo je reči o kršenju prava radnika, sve većim socijalnim razlikama, položaju sindikata i drugim socijalnim temama.

Tribina i projekcija filma “Rekorderi” održane su prvog dana, pored predstavnika sindikata i udruženja, o položaju sindikata govorili su i građani koji su se odazvali pozivu da prisustvuju tribini. Predstavnici udruženja građana i sindikati iz Kragujevca, Jagodine, Niša, Kruševca, Novog Sada,  Zrenjanina i Subotice su pre svega kroz razmenu iskustava i diskusiju, tražili mogućnost za jačanjem svesti radnika da se učlanjuju u sindikate, jer tako se može doći do  ozbiljnog socijalnog dijaloga u društvu. Još jednom se moglo čuti šta su gorući problemi, kako poboljšati položaj radnika, koji su načini da se ojačaju sindikati i poveća članstvo u njima.

Zrenjaninski socijalni forum u tome vidi najveći problem danas, jer bez članstva nema aktivnog delovanja i pritiska da se zakonska regulativa promeni u korist radnika, kao i da poslodavci primenjuju isti.

Potreba za povezivanjem, boljom komunikacijom među sindikatima i pridobijanje novih članova, markirano je kao problem ka čijem rešenju treba da se kreće kroz ovakve vidove diskusije i razmene iskustava i ideja. Istaknuto je da je položaj radnika u Srbiji loš, što se ogleda u niskim zaradama i troškovima nesrazmernim potrošačkoj korpi, lošem Zakonu o radu, agencijskom zapošljavanju. Radnik se trenutno posmatra kao broj i objekat, a ne kao subjakat i stvaralac. Učesnici su se složili da je potrebno uticati na promenu državne politike, koja je trenutno okrenuta interesima investitora a ne radnika, zatim da je neophodna izmena postojećeg Zakona o radu, Zakona o agencijskom zapošljavanju, donošenje zakona o sindikatima i dovođenje sindikata do upotrebljivosti, ili promena slike koju radnici imaju o sindikatima i mogućnostima njegovog delovanja.

Kada je reč o promeni slike ili imidža sindikata, dati su predlozi o edukacijama, i stvaranju sindikalnih medija, što je takođe način i da se poveća članstvo, i omogući organizovana radnička borba. Ovo su problemi oko kojih su se složili svi učesnici, dok su određene ideje dovele do neslaganja, i otvorile prostor za dalju raspravu i donošenje zaključaka. Danas je najveća podela (bar između dva najveća sindikata u Srbiji) oko delovanje sindikata unutar organizacije ili izmeštanjem sindikata iz organizacije gde radnici rade. Stavovi su podeljeni iz dva razloga, jedan je da izmeštanjem sindikalnog rukovodstva van preduzeća smanjuje se pritisak na zaposlene, takođe veruje se da će strah od gubitka izostati posla ako se kaže nešto negativno u vezi poslodavca. Kontraargument je reprezentativnost sindikata u fabrici ako je članstvo izmešteno iz organizacije, to jest anonimno članstvo. Ako je članstvo anonimno, teško je utvrditi reprezentativnost sindikata, potpisati kolektivne ugovore, dok sa druge strane, anonimnost omogućava zaštitu radnika od otkaza i represije.

Predlagalo se takođe i pojedinačno članstvo, posebno zbog onih radnika koji nisu u mogućnosti da oforme sindikate u svom radnom okruženju. Masovnost članstva je bila upitna, zbog mogućnosti pasivnog članstva i neizvršavanja odluka sindikata. Ovo su teme koje sindikati u budućnosti treba da razrađuju i naću najbolji model za članstvo. Tu im sigurno mogu pomoći razna evropska iskustva.Iz dvodnevnog rada stekla se agenda za dalje delovanje, te će se na narednom sastanku i tribini u Kragujevcu, osim razmene iskustava, razrađivati metodi za omasovljavanje sindikata i njegovu upotrebljivost, kao i metodi edukacije, prilaženje mladima, medijska vidljivost rada sindikata, kao i dalji dijalog oko markiranih problema i markiranih neslaganja među sindikatima i udruženjima.

Udruženja koja sarađuju sa sindikatima nude poboljšanje medijske vidljivosti rada sindikata i mapiranje problema. Radnička pitanja nisu često vidljiva u svakodnevnim medijima zato je mišljenje da treba praviti sopstvene medijie i tako poboljšati vidljivost i fokusirati probleme svim zinteresovanim. 

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *