3

Razgovarali smo sa Brankom Stamenković predsednicom “Dosta je bilo”

Sve češće se u medijima može čuti kako su izbori tu, takoreći pred vratima. Naša ideja je da probamo u razgovorima sa političkim akterima u Srbiji približiti čitaocima njihove stavove i razmišljanja o temama koje su iza nas ili koje nas čekaju.

Razgovarali smo sa gospođom Brankom Stanković predsednicom pokreta ” Dosta je bilo” i dobili odgovore na neka pitanja koja prate ovaj pokret kao i na pitanja koja su pred nama, odnosno njima.

U maju 2016 godine je Saša Radulović tada predsednik pokreta izjavio da će se SNS raspasti u 2017 godini, do toga nije došlo I čini se da je SNS jači nego te godine. Vi ste te godine bili mnogo jači čini se nego danas kako se dogodilo da vaš pokret ostane bez jednog ozbiljnog broja ljudi koji su te 2017 godine pre svega otišli u PSG? Da li osećate možda ličnu krivicu Saše Radulovića zbog toga?

Razvoj događaja na našoj političkoj sceni od 2016. godine do danas dokazao je da je DJB bio u pravu sa svojim procenama. Pred izbore 2016. godine pozivali smo na okupljanje novih, nekompromitovanih političara, bez obzira na to da li ideološki pripadaju levici, desnici ili centru, upozoravajući da je to jedini način da se SNS skine s vlasti, jer narod neće ponovo glasati za one koji su već bili u prilici da reformišu državu i društvo, ali su ga izneverili i umesto toga ustoličili partokratiju i zloupotrebu javnih resursa. Potom smo 2017. godine, pred predsedničke izbore, pozivali na dogovor oko jednog, zajedničkog kandidata opozicije, upozoravajući da je to jedini način da se na tim izborima pobedi Aleksandar Vučić, i da će u slučaju izostanka tih dogovora Srbija biti osuđena na još 5 godina mraka. Da su Saša Janković i Vuk Jeremić pristali na plan Saše Radulovića tada, da su prihvatili zajednički nastup na predsedničkim, beogradskim i parlamentarnim izborima bez kompromitovanih ljudi koji su zloupotrebljavali javne resurse, SNS bi pao. Danas se ispravnost ovih i ovakvih zalaganja DJB-a prepoznaju i priznaju, ali danas je – kasno. Ostali akteri na opozicionoj političkoj sceni danas kradu i prepisuju delove DJB programa, koji važi za najbolji politički program u Srbiji. Danas oni kradu i prepisuju i te naše pozive za taktičke nastupe na izborima. Međutim, u tom svom prepisivanju iznova zanemaruju najvažniju stvar: da do promena ne mogu dovesti istaknuti kadrovi bivše vlasti koji su javne resurse zloupotrebljavali na isti način na koji to čini i sadašnja vlast, i koji su praktično ustoličili partokratiju. Da je na vreme bilo sluha za ispravnu politiku i pristup DJB-a, i to ne parcijalno – kao sada – već u potpunosti, mi bismo danas već uživali u prvim blagodetima reformi.

Omiljeni dnevni list opozicionih birača “Danas” se po rečima simpatizera DJB ponaša prema vašem pokretu kao da on ne postoji, koji je razlog za postojanje medijske blokade DJB?

U Srbiji nema slobodnih medija. Svi mediji su pod političkom kontrolom, bilo sadašnje, bilo bivše vlasti, a sa kojom se upravlja spolja. Svi mediji su na liniji globalističke propagande da “EU nema alternativu”. DJB je protivnik EU, nećemo u NATO, ne damo Kosovo i Metohiju i protivnik smo bankarskog korporativno globalizma i kolonizacije Balkana. Balkan kontroliše Nemačka. I poziciju i opoziciju. Opozicija na Balkanu se nudi da nastavi isti posao i nada se da će Berlin da prenese podršku sa vlasti na njih. U Srbiji svi se nadaju da će Berlin pustiti Vučića niz vodu i podržati njih. DJB se oštro protivi takvoj podaničkoj politici klanjanja kolonizatoru. DJB se zalaže za suverenu Srbiju. Zato nas nema u medijima.

Na izborima u Beogradu išli ste na zajedničkoj listi sa Dverima koje su danas članica SzS kakvo iskustvo nosite iz ovog perioda?

Još 2016. godine, kada smo pozivali na okupljanje novih snaga levice, desnice i centra, zastupajući tezu da su za istinske reforme u društvu ideološke razlike od sekundarnog značaja, te da se prvo nove, zdrave snage moraju okupiti oko važnog posla oslobađanja medija i stvaranja uslova za fer i slobodne izbore, Levica Srbije nije htela ni da čuje za bilo kakvu koaliciju s Dverima. Danas su bez ikakvih problema u koaliciji s Dverima unutar Saveza za Srbiju, ali na gomili sa mnogim drugim istrošenim i kompromitovanim kadrovima bivše vlasti. Tako je još 2016. godine prokockana šansa da se nove snage izbore za suštinske reforme. Plašim se da ova “naknadna pamet” i jednima i drugima nije baš pametna, jer su sebi dozvolili vezu sa kompromitovanim političarima koji ne da ne treba da teže da ponovo dođu na vlast, već treba da budu procesuirani za razne zloupotrebe javnih resursa, pljačkaške privatizacije, burazerske štetne ugovore, itd…

Mnogi smatraju da je SzS u ovom momentu jedina opcija za opoziciju I građane koji su protiv režima, nekako se čini da I organizatori protesta dele to mišljenje do te mere da čak i mali transparent koji samo podeća na DJB nije dobrodošao na građanskim protestima, šta to radi DJB da u tolikoj meri smeta?

DJB je treća opcija: ni bivša ni sadašnja vlast. DJB se ne može kupiti, niti se može uceniti. DJB niko nema u fijoci. Otuda DJB od samog nastanka, a pogotovo od ulaska u Narodnu skupštinu 2016. godine trpi stravične napade i udare sa ciljem da se zatre. Mi samim svojim postojanjem ugrožavamo očuvanje partokratije, o kojoj sad svi pričaju kao o glavnom problemu Srbije, a koji smo upravo mi definisali i nazvali pravim imenom. Uprkos stravičnim udarima propagandne mašinerije koja u javnosti širi izmišljotine i laži o DJB i njenim čelnicima, kao i uprkos raznoraznim “dobronamernim savetima”, pritiscima i ucenama iza scene – mi ne odustajemo i ni pedalj ne odsupamo od naših crvenih linija i rešenosti da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi.

Kako funkcioniše opozicija u Srbiji, sve više se u javnosti javljaju teorije o pravoj I lažnoj opoziciji kako vi gledate na ovo?

Opozicija se deli na više načina. U teoriji, opozicija se svako ko nije u vlasti, ali to u Srbiji u praksi ništa ne znači, pošto postoje kaobajagi opozicione partije koje lepo sarađuju sa vlašču i crpe privilegije kao da su na vlasti. To su, recimo, LSV, LDP, SRS, Šapić. Opoziciju, takođe, možemo podeliti i na one koji su već bili na vlasti, i tokom tog svog mandata radili isto ono što radi i sadašnja vlast – zloupotrebljavali javne resurse, i one koji nikad nisu bili na vlasti i koji od građana traže poverenje da konačno obave posao uvođenja reda u državi i društvu, na koje već predugo svi čekamo. Ova druga podela je izuzetno važna, jer predstavlja jedinu garanciju da se u Srbiji ikad išta promeni. Građani koje je bivša vlast već jednom izneverila, nikad ponovo neće u dovoljnom broju glasati za nju, pa je njeno isticanje kao bilo kakve relevantne opozicije, u stvari, samo pomaže dužem očuvanju trenutne vlasti.

Da li će biti izbora u 2019 godini, ako ih bude kakav je plan DJB kako na republičkom tako I na lokalnom nivou?

Izbora će biti kad ih Nemačka odobri Vučiću. Trenutno izgleda da bi on želeo izbore odmah, ali da se Nemačka tome protivi. Svake sledeće izbore u Srbiji, pa i one redovne 2020. godine, opozicija bi složno morala bojkotovati ukoliko se prethodno ne ispune zahtevi građanskih protesta za neophodnim oslobađanjem medija i stvaranjem uslova da izbori budu fer i slobodni. Da bi taj bojkot uspeo, od ključne važnosti je da u njemu učestvuje sva opozicija. Parcijalni bojkoti ne mogu dovesti do željenog rezultata, to jest do jasnog gubitka legitimiteta bilo kakve Skupštine koja bi bila rezultat bojkotovanih izbora. Nadamo se da će opozicija ostati složna u ovome i da neće promeniti svoj odnos prema bojkotu izbora kada Nemačka odluči da hoće izbore.

Pored svih starih lica opozicija je dobila I jedno novo, Sergej Trifunović predsednik PSG-a, šta očekujete od Sergeja, može li se sarađivati sa PSG-om od kad Saša Janković nije na njegovom čelu?

DJB je otvoren za razgovore i saradnju sa svim istinskim opozicionim strankama i pokretima, pod uslovom da ih ne vode reciklirani kadrovi bivše vlasti koji su se kompromitovali kroz zloupotrebu javnih resursa za njihovog mandata. DJB je pokušao saradnju sa Sašom Jankovićem za predsedničke izbore, i sa PSG za beogradske izbore. Poslednji put sa PSG smo razgovore o eventualnoj saradnji imali letos, dok im je na čelu još uvek bio Saša Janković. Ti razgovori su bili bez Saše Radulovića koji tada nije bio na čelu DJB. Nažalost, on nije imao sluha za naš stav da nas činjenica da PSG i DJB čine nekompromitovani ljudi čini prirodnim saveznicima, već je bilo kakvu saradnju uslovljavao upodobljavanjem naše politike prema Kosovu i Metohiji i EU politici PSG-a. Nama to nije prihvatljivo. Ako je sa smenom rukovodstva u PSG došlo i do promene ovog tvrdog i nama neprihvatljivog stava, novi razgovori o saradnji su mogući i poželjni.

3 Comments

  1. Definitivno, u Srbiji, ne postoji ni jedna, normalna, partija koja bi se istinski zalagala za dobrobit države Srbije i svih njenih građana! Skoro sve su okusile, moć i slast vlasti! One i političari su, kao po pravilu, izneverili narod, pritom ga, u kontinuitetu pljačkali! Ako je i ostalo ne ukaljanih, na dobrom su putu da i oni postanu deo, već stvorene tradicije. ” DJB je protivnik EU, nećemo u NATO, ne damo Kosovo i Metohiju “, Ama, baš svaka partija, svaki političar, bilo da je u poziciji, ili u opoziciji, godinama, koriste ove tri floskule, ulagujući se narodu, ne bi li ikako, makar malo, došli do vlasti i ostvarili benefite koje im ona daje. A vreme, godine, prolaze! Potrebna nam je EU, ako ni zbog čega, onda da bi se upristojili i naučili da poštujemo zakone, pravila, elementarne vrednosti i budemo koliko-toliko, u toku, da ne zaostajemo po 30 godina za susednim zemljama! Niko sam ne može! Pa i bivša SFRJ, bila je nesvrstana, ali opet je bila, priklonjena nesvrstanim zemljama! Kosovo, tema koja naj više donosi glasova i poziciji i opoziciji. Korist imaju samo političari, a narod, manipulisan godinama, u istoj je poziciji kao i pre 20-30 godina! Znamo šta se desilo na Kosovu, pravu istinu, ne onu koju nam političari, iz vlasti i iz opozicije pričaju! Znamo koja je tamo realnost i ne treba onim ljudima, narodu, i Srpskom i Albanskom otežavati život, davajući im lažnu nadu, godinama, kupovati njihovu lojalnost jednom kravom, traktorom, Kosovskim dodatkom, ili socijalnom pomoći. Pogotovu ne treba praviti etničke granice i čiste države. Laž je da ne mogu zajedno živeti Srbi i Albanci, laž da će Albanci proterati Srbe sa severa Kosova! Treba pustiti te ljude da ŽIVE SVOJ ŽIVOT, ZAJEDNO! Kako ni jedan političar, u Srbiji, ne ponudi takvu opciju? 30 godina života mi je ukradeno, zbog sulude politike, etničkih ratova i podela, težnji da jedan narod živi u jednoj državi! Da li je dosta? Nikada nisam bio član ni jedne stranke niti ću biti. Uvek sam, sam, razmišljao svojom glavom, a ne glavom nekog političara, što bi bilo dobro, da i narod u Srbiji počne to da radi. Mislio sam, kada je nastao “DJB”, da se najzad pojavila stranka, kojoj će jedini cilj, zadatak, obaveza, prema građanima Srbije, sebi, prema svojoj deci, biti dobrobit i prosperitet države Srbije, samim tim i građana, međutim, pogrešio sam! Navedeni stav: “Protiv EU, nećemo u NATO, ne damo Kosovo i Metohiju “, govori da nemaju hrabrosti, da se ne razlikuju od drugih i da, kao i ostali, iza pomenutih, proverenih stavova, koji imaju prođu, stoji borba za “malo” vlasti!

    • Уз потпуно поштовање Ваше видљиве жеље за бољи и лепши живот народа у Србији, рекао бих да је много мање храбрости потребно препустити се и бити данас за (ову и овакву) ЕУ и улаз у НАТО. То показују и доказују и остале државе из окружења, ниједна се није томе противила ни одупрла, а прате их мање-више исти проблеми као и пре уласка у ЕУ. Примери су не само Бугарска, Румунија, већ и Хрватска. Проблем одлива људи из тих земаља само је постао још и већи. А сам пријем у ЕУ није их ништа поправио. С друге стране, држави попут Швајцарске ништа не смета што није у ЕУ да би била успешна и уређена. Такође, нико не каже да садашња власт не злоупотребљава питање КиМ. Али некакво уређење односа као услов за решење сукоба који је непобитно постојао мора да се осмисли, неће моћи да дође само од себе. Ту је свакако једно од главних питање имовине народа Србије на КиМ…

      • Када погледамо детаљније ставове ДЈБ, они нису против пре свега економске сарадње са европским државама, већ против инструментализације ЕУ зарад доминације Немачке и колонизације земаља Балкана као државâ јевтине радне снаге.

Ostavite komentar