Press "Enter" to skip to content

POŠUMLJENOST U SRBIJI: Alarmantno stanje u Zrenjaninu!

Podaci kažu da svake godine kroz ilegalnu seču Srbija izgubi 15 do 20 hiljada kubnih metara drva. Ali o legalnom sečenju nemamo nikakve informacije.

Najnoviji primeri koji su uzbzrkali javnost su slučajevi “Fruške gore” koja za mnoge predstavlja pluća Vojvodine i slučaj “Kalemegdan” gde će zbog Gondole biti posečeno preko 150 stabala na koja će spajati Kalemegdan i Ušće. 

Milica Alavanja, novinarka Zelene patrole je neko ko redovno upozorava na ekološku katastrofu ogromnih razmera do koje dovodi sečenje drveća na Fruškoj gori.

Milica kaže da se ne zna razlog zbog kog uprava NP “Fruška gora” seče drveće u ovako velikom obimu ali je sugurna da postoji ni jedno objašnjenje ili opravdanje za seču drveća u Nacionalnom parku.

Fotografije su napravili članovi Zelene patrole 9.marta na Fruškoj gori.

O pohlepi i bahatosti pojedinaca ili države govori i činjenica da je više desetina stabala posečeno je u beogradskom parku kod Ušća.

foto:N1/Ušće

Slika parka i prirode kod Ušća se pretvorila u sliku panjeva i piljevine.

Umesto da čuvamo i negujemo ono što imamo što je u ovom slučaju park, mi ga uništavamo zarad projekta koji je skroz nepotrebanrekao je Dobrica Veselinović(NDMGBG) za televiziju N1.

Činjenica je da je većina stabala zdrava izazvala je veliko negodovanje građana i Instituta za zaštitu životne sredine i kažu da je pre seče trebalo uzeti mišljenje niza institucija.

Optimalna površina pod šumom i Zaštitnim zasadima procenjena je na osnovu postavljenog cilja obezbeđenja prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 6,37% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32%. Struktura ovako podignute šumovitosti bila bi:

  • površina šuma 193.621 ha,
  • površina zaštitnih zasada u poljoprivredi 84.196 ha,
  • zaštitni zasadi u vodoprivredi 4.147 ha,
  • zaštitni zasadi uz saobraćajnice 4.426 ha i
  • zaštitno zelenilo u naseljima 21.055 ha.

Za ovakav poduhvat, gde treba podići preko 170.000 ha novih šuma i zaštitnih zasada, treba obezbediti sve pretpostavke počev od materijalnih, projekte, prostor, održavanje pošumljenih površina, staraoce i mnogo toga da bi uspeli da taj procenat bude mnogo veći nego što je sada. – ovo su zvanični podaci sa sajta JP “Vojvodinašume”

Rb.Šumsko GazdinstvoUkupna površinaŠume i š.
zemljište
Ostalo
zemljište
1Sremska Mitrovica42,644.3438,810.283,683.64
2Pančevo49,494.6044,317.505,141.64
3Novi Sad14,143.9312,468.491,661.51
4Sombor23,594,9718,669.954,907.14
Svega129,877.84114,266.2215,393.93

Ovo su gradovi koji imaju najveću površinu pod šumom u Vojvodini.(JP “Vojvodinašume”)

Srednji Banat se smatra jednom od najmanje pošumljenih oblasti u Evropi, najlošije stanje je u Opštini Sečanj gde šume zauzimaju tek 0,37 procenata u gradu Zrenjaninu je ovaj procenat 2.60. Zrenjanin ima po nekim procena do 5.000 hektara obraslog zemljišta a po optimalnoj pošumljenosti ta površina bi trebala da iznosi 12.119 hektara.

Prema izveštajima koji datiraju sa kraja 2015. godine Zrenjanin je tada ima procenat pošumljenosti oko 4.90 dakle za samo tri godine skoro duplo je opo broj stabala iako smo i tada bili označeni kao najmanje pošumljena oblast, danas imamo najave Gradske uprave da će sa proleća krenuti i pošumljavanje.

Duško Radišić pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina je krajem prošle godine izjavio za RTV:
“Već smo prikupljali podatke sa terena, želje mesnih zajednica koje su to sadnice koje žele da zasadimo i na kojim mestima. Zajedno sa institutom ćemo odrediti u projektu, i te sadnice će biti zasađene već na proleće. Tako želimo da poboljšamo situaciju ali i da povećamo kapacitete i za bavljenje pčelarstvom, i za lovni turizam”

Ono što je slika sa terena ne govori u prilog tvrdnjama Radišića, proše godine u julu je iz JP “Čistoća i zelenilo” došla informacija da su trenutno bez adekvanih mladica drveća i nema pošumljavanja, kao i to da se radi samo kontrolisana seča starih stabala.

Stiče se utisak da je kako dolazi lepše vreme umesto predviđene sadnje novih mladica Gradska uprava odlučila da ipak smanji fond stabala, barem po onome što vidimo po naseljima u gradu.

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *