Press "Enter" to skip to content

Na današnji dan – Zrikipedija

NA DANAŠNjI DAN (10. jul) 1594. godine, u blizini Bečkereka odigrala se presudna bitka u ustanku banatskih Srba protiv turske vlasti, započetog nekoliko meseci ranije i vođenog u okviru Dugog (Sisačkog) rata između hrišćanskih sila predvođenih Austrijom i Osmanskog carstva. Ustanicima je prethodno pošlo za rukom da pod vođstvom hajdučkih vođa Save Temišvarca, Velje Mironića i Petra Mojzeša, te vršačkog vladike Teodora Nestorovića oslobode više banatskih gradova (Vršac, Bokšan, Bečkerek, Lipova) od turske vlasti i povežu se sa savezničkim snagama – erdeljskim knezom Žigmundom Batorijem i carskim generalom Tajfenbahom. Očekujući od njih pomoć u ljudstvu i oružju, oko 4000 srpskih ustanika, pojačanih sa nešto Mađara i Rumuna koje su im saveznici poslali u pomoć, našlo se početkom jula 1594. suočeno naspram višestruko nadmoćnijih Turaka predvođenih temišvarskim beglerbegom Hasan-pašom. Njihov isprva odlučan napad prekinut je zabunom koju je izazvao nesporazum usled nejedinstvene komande u hrišćanskim redovima. Bitka se završila potpunom katastrofom po ustanike, nakon čega su – prema rečima jednog hroničara – “Turci iskorenili sve što nosi srpsko ime u ovim krajevima”. Zrenjaninski zavičajac M. Tutorov nazvao je bitku kod Bečkereka “banatskim Kosovom”.

Ustanak Srba u Banatu 1594. poslužio je kao povod Turcima da spale mošti svetog Save. Posle prvih njegovih uspeha, Sinan-paša je iz manastira Mileševe preneo posmrtne ostatke osnivača Srpske pravoslavne crkve i spalio ih na Vračaru, nastojeći da – simbolično i stvarno – uguši srpsku slobodarsku misao, izraženu likovnim prikazom svetog Save na ustaničkim barjacima.

Na slici: Stevan Aleksić, “Spaljivanje moštiju sv. Save” (1909), Narodni muzej Niš.

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *