Press "Enter" to skip to content

Na današnji dan – Zrikipedija

Pratite nas
Redakcija
Pratite nas

NA DANAŠNjI DAN (8. jul) 1847. godine, štampar i knjižar Franc Paul Plajc (na slici) dobio je privilegiju za otvaranje štamparije (“pečatoreznice”) u Velikom Bečkereku. Rođen 1805. godine u Regensburgu, Plajc je štamparski zanat izučio u Lajpcigu i Beču.

Preselivši se 1829. godine u Temišvar, radio je u štampariji Jozefa Bajhtela. Otvorivši sopstvenu štampariju, već 1848. godine štampao je prve knjige: “Spomenici Tamiške županije” Agoštona Baranja i “Daljinar Torontalske županije” Lajoša Majvalda. Tri godine kasnije (1851) je pokrenuo i prve ovdašnje novine – “Velikobečkerečki nedeljnik” (nem. “Gr.-Becskereker Wochenblatt”). Nešto ranije (1850) počeo je sa izdavanjem prvog časopisa: “Velikobečkerečkog kućnog kalendara” (nem. “Gr.-Becskereker Haus-Kalender”), a zatim i “Srbsko-narodnog velikobečkerečkog kalendara” (1858). U njegovoj štampariji štampali su se brojni listovi na nemačkom i mađarskom jeziku, kao i časopisi najraznovrsnije provenijencije: od stručnih pedagoških glasila (“Ungarische Schulbote”, “Ungarische Schulfreund”, “Torontálmegyei Tanügy”), preko štampe posvećene poljoprivrednoj (“Südungarische Bauernzeitung”), verskoj (“Kerestyen”) i kulturnoj tematici i zabavi (“Caissa”, “Szinházi Ujság”), do službenih listova i sl. glasila. U Plajcovoj štampariji “pečatan” je i važan dokument za istoriju srpskog naroda u Južnoj Ugarskoj: Ustav Ujedinjene omladine srpske.

Plajcova štamparija nalazila se u ulici Miroslava Tirša br. 3. Nakon Plajcove smrti (1884) štampariju je nasledio i vodio njegov unuk, novinski urednik dr Lajoš Brajer. U to vreme ona je zapošljavala između 60 i 70 radnika. Brajeru se 1888. kao ortak u vođenju štamparije pridružio Rudolf Majer, novinski urednik “Velikobečkerečkog nedeljnika”. Majer je umro 1922, a nasledio ga je sin, Jene Mara, koji je umro 1931. Na njegovo mesto je stupila udovica Šarlota, a kada se 1932. Brajer povukao iz štamparskog posla, zamenio ga je Janoš Kelemen. Kelemen i Šarlota Mara su promenili naziv štamperije u “Globus” i ona je pod tim imenom poslovala sve do 1944. godine.

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

</