Press "Enter" to skip to content

Linglong i naš odnos prema uticaju na životnu sredinu

Za Linglong smo prvi put čuli 2017. kada je Ministarstvo životne sredine Narodne Republike Kine odlučilo  da uvede strožije ekološke norme zbog porasta zagađenja vazduha. Ovim normama su posebno pogođene provincije Činlin, Džidženg i Šandong. Najveći zagađivači su proizvođači plastike i guma. Tamošnji proizvođači guma su zbog poskupljenja proizvodnje rešili da proizvodnju izmeste u države sa manjim ekološkim zahtevima. Godinu dana kasnije (avgusta 2018.) osvanula je vest da će Linglong investirati 994 miliona dolara u izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu koja treba da proizvodi 13.5 miliona guma godišnje.

PIŠE: Aleksandar Korovljev (DJB)

Promena zakona i posledice

Promenjen je “Zakon o planiranju i izgradnji“. Pre promene, za fabrike i proizvodne komplekse u celini bilo je zaduženo ministarstvo. Investitor se obraćao ministarstvu za sve saglasnosti i dozvole uključujući i „Studiju uticaja na životnu sredinu“. Promenom zakona fabrički kompleksi su rasparčani na objekte. Za proizvodne objekte i dalje je nadležno ministarstvo, a za neproizvodne lokalna samouprava. Pomenuta promena zakona dovela je do dve loše stvari:

  • Otvorena mogućnost za zloupotrebe. Investitor sam procenjuje kome će da se obrati. Tako imamo slučaj da se Linglong obratio lokalnoj samoupravi, a lokalna samouprava se nije proglasila nenadležnom za objekte kao što su: skladište opasnog otpada БО 006, proizvodni pogon putničkih guma БО 006, proizvodni pogon traktorskih guma БО 008, pogon za tretman industrijskih otpadnih voda БО 036. Sve su ovo objekti za koje je i posle promene zakona i dalje nadležno ministarstvo.

  • Svaki objekat se posmatra kao nezavisna celina što je suštinski pogrešno. Nemoguće je proceniti uticaj na životnu sredinu analizirajući svaki objekat posebno. Svi fabrički objekti su funkcionalno (tehnološki) tesno povezani. Nas treba da zanima samo kumulativni uticaj. Dakle važna nam je samo Studija uticaja na životnu sredinu celog kompleksa. Upravo ovo je mišljenje udruženja „Inženjera zaštite životne sredine“ koje je poslato lokalnoj samoupravi tokom javne rasprave. Ovako možemo doći do apsurdne situacije da svaki objekat posebno dobije saglasnost za Studiju, a da kompleks na kraju ne dobije jer ne zadovoljava.

Saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu

Lokalna samouprava je prošle nedelje dala saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu za mnoge fabričke objekte pojedinačno uključujući i ove koje nisu u njenoj nadležnosti, posle javne rasprave na kojoj zainteresovani građani (uključujući nas) i stručna javnost nije mogla da prisustvuje. O tome smo već pisali.

Ekološka svest i odgovornost

Zaista deluje jako neozbiljno i neodgovorno da se gradi fabrika od milijardu dolara koja će proizvoditi 13,5 miliona guma godišnje, a da ne postoji Studija uticaja na životnu sredinu. Moramo biti svesni da strani investitori ne dolaze zato što nas vole, da bi podigli našu privredu već da bi ostvarili profit. 

Ulaganje u ekologiju je skupo, poskupljuje proizvodnju. Svako ko dođe da zaradi novac poštovaće zakon (o ovom slučaju ekološke mere) u onoj meri koliko se to od njega traži. Ako se ništa ne traži ništa, ništa neće ni poštovati. Životna sredina ostaje nama, oni su tu samo gosti.

Teško je čak i na nivou države oformiti stručnu komisiju koja može u celosti da sagleda kompleksan uticaj na životnu sredinu i oceni predviđene ekološke mere jedne tako velike fabrike (prljave tehnologije).

Opštinska komisija koja je prošle nedelje usvojila Studiju uticaja na životnu sredinu za pojedine objekte fabrike sastoji se od članova od kojih niko nikada ni na koji način nije učestvovao u gumarskoj industriji, preradi kaučuka i petrohemiji. Jednako bi trebalo da bude sramota lokalnu samoupravu što je oformila takvu komisiju i članove komisije što su pristali da odlučuju o nečemu o čemu nemaju pojma.

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *