fbpx Press "Enter" to skip to content

KOLUMNA: Zlatko Jelisavac

Zlatko Jelisavac
Latest posts by Zlatko Jelisavac (see all)

Dva događaja su obeležila mesec oktobar u našem gradu – poseta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princeze Katarine na dan oslobođenja Zrenjanina od fašizma 2. Oktobar i otvaranje jednog od samouslužnih trgovinskih objekata iz velikog Lidlovog lanca. Tog 2. oktobra, u kasnim popodnevnim satima, išao sam preko glavnog gradskog trga i primetio sam neka čudna događanja na istom. Tu su se muvali neki ljudi sa kamerama i fotoaparatima i očigledno su čekali nekog, ali nigde žive duše – uobičajena slika u Zrenjaninu u predvečernje sate – osim dvojice likova koji su držali neku belu zastavu. Pomislio sam da se radi o nekom performansu ili nečem sličnom, ali tada su se na vratima Gradske kuće pojavio prestolonaslednik sa pratnjom. Mnogo ljudi u odelima je pratilo prestolonasednika i princezu i među njima sam prepoznao i neke važne lokalne političare kako se trude da budu što bliže nesuđenom kralju i tako, valjda, i na sebe privuku nešto od njegove rojalističke aure. No, apsurdno i smešno je bilo to što u tzv. Petrovgradu – kako vole da nazivaju Zrenjanin lokalni rojalisti, građani izgleda baš i nisu oduševljeni kraljevskom posetom pa se i nisu pojavili u velikom broju, to jeste nisu se pojavili u nikakvom broju jer sem mene i nekolicine slučajnih prolaznika, kao i one dvojice sa zastavom, na kojoj je pisalo nešto kao rojalisti Srbije ili tako nešto slično, nije bilo nikog na trgu. Da nije bilo onih fotografa, kamermana, novinara i političara-domaćina niko od građana se ne bi ni pojavio da pozdravi potencijalnog kralja što svakako nije dobro za „kraljevsku tradiciju“ ovog grada kao ni za lokalne obožavatelje prestolonaslednikovog lika i dela; a nije dobro ni za lokalne pobornike preimenovanja grada,koji bi voleli da Zrenjanin postane Petrovgrad, jer ovako ispada da je podrška njihovim tendencijama vrlo mala među Zrenjanincima, da ne kažem nikakva, barem ako sudimo po broju „oduševljenih“ građana koji su dočekali prestolonaslednika – tog 2. Oktobra, na dan kada je ovaj grad oslobođen od fašizma 1944. godine od strane partizanskih odreda dok se kraljevska familija već uveliko  baškarila u Londonu odatle pozivajući četnike i ostale fašisitčke kolaborante da se pridruže partizanima u oslobođenju zemlje od fašizma.

I konačno, posle dugogdišnjih obećanja i najava, isto kao i sa Ikea lancem profavnica „jeftinog“ nameštaja, u Srbiji se konačno otvorio lanac prodavnica Lidl, pa samim tim je i naš mali grad dobio jednu od ovih samoposluga tako da je i Zrenjanin učestvovao u velikom cirkusu i tragikomičnom grabežu za piletinom i bananama. Ovakav stampedo kupaca željnih jeftinih proizvoda – po kojima je Lidl čuven, verovatno nije zabeležen u niti jednoj zemlji gde je ovaj lanac supermarketa otvoren za one koji nemaju baš veliku platežnu i kupovnu moć. Pa ovoliko ljudi se ne bi pojavilo ni na mitingu SNS sa sve obećanim dnevnicama i sendvičima, a pri tome se ništa nije delilo niti besplatno davalo građanima, naprotiv, plaćalo se, doduše jeftinije nego u drugim trgovinama na veliko. Šta se to onda desilo da je i Zrenjanin potpao pod famu i uticaj kupovalačke manije i priključio se gomili građana „lost in supermarket“ – kako su to nekada pevali legendarni The Clash? Mada, ako je ova histerična i agresivna masa ljudi možda i delovala izgubljeno, to je tako izgledalo samo na prvi pogled jer oni su itekako znali po šta su došli i za to su umeli da se izbore, i pri tome se nisu štedeli, ni mentalno a ni fizički. Verovatno i sam prestolonaslednik da se pojavio i Lidlu ,i poželeo da  kupi jeftinu piletinu i banane, ne bi uspeo da dođe dođe do željenih proizvoda bez teške borbe i psihofizičkog obračuna. Ali nije to slučajno… Zašto? Pa otvaranju Lidla (16 trgovnskih objekata,a biće ih još) predhodila je neviđena kampanja koja je zadobila prioritet od državnog značaja što je krunisano i obećanjem samog prestolonaslednika, pardon, predsednika Srbije da će posetiti jednu od Lidlovih samposluga, samo što nije rekao koju konkretno, pa je i to verovatno uticalo na ogromnu posećenost jer građani su se nadali da će Vučić doći baš u njihov lokalni Lidl i tu podeliti po hiljadu dinara kako bi kupili još više piletine i banana. Sve je moguće… No, biće da je ovoj kupovalačkoj histermaniji najviše doprinela slaba kupovna moć građana kao i već višedecenijska beda i siromaštvo, tako da su piletina od 120 din i banane od 60 din delovali kao neostvaren san za ljude koji već dugo ne mogu da priušte ni najosnovnije stvari za normalan život. Tužno i poražavajuće, ali to je naša slika na početku XXI veka… Masa ljudi koja se bije za malo piletine i pokoju bananu…

Ako se pitate kakv veze ima Lidl sa posetom prestolonaslednika gradu Zrenjaninu, osim što su se oba događaja desila u istom mesecu, nemam ništa više i pametnije da vam odgovorim… Možda postoji neka „tajna veza“ između onog pustog gradskog trga gde su prestolonaslednika umesto građana dočekale kamere, fotoaparati i političari i pustinje u srcu koja je ostala posle ove lidlmanijske krize koja se,opet,  desila i u našem malom gradu… Možda je veza izgubljena u ovim pustim tranzicionim vremenima u kojima smo izgubili dostojanstvo, hrabrost , ljubav-za-bližnjeg-svog i postali mašine za kupovanje i glasanje… Ali zato imamo Lidl i Aviv tržni centar, pa neka bude što biti mora…

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *