fbpx Press "Enter" to skip to content

INTERVJU: Vladimir Čiča (Sukob Interesa)

“Još na početku bavljenja muzikom smo se dogovorili da ćemo po cenu neuspeha da radimo šta i kako volimo makar zauvek svirali za džabe.”

Deseti po redu album pod nazivom “Klekni i voli me” sastava Sukob Interesa je pred nama od 6. oktobra, na bendkemp stranici, za besplatno preuzimanje. Koliko dugo se album krčkao na idejnom planu, a koliko je trajalo samo snimanje i da li ste zadovoljni finalnim proizvodom? Da li je “Klekni i voli me” vaš najbolji album do sada?

Proces nastajanja novog albuma uvek izgleda tako što nakon završetka prethodnog postajem ubeđen da sam iscrpeo sve ideje i da više nikada neću napisati neku dobru novu pesmu. Zatim se par meseci opraštam od muzike ubeđen da sam najgori pevač i gitarista i da je sve što sam do tada uradio sranje. U međuvremenu mi se u životu desi gomila gluposti koja podsvesno pokrene točkiće za kreativni rad. Polako počinjem da svesno razmišljam o čemu bih voleo da pevam ali još uvek mislim da sam loš i ništa ne pišem. Kada prođe otprilike godinu dana od objavljivanja prethodnog albuma, u nekom najnepogodnijem trenutku sednem i za tri-četiri dana u nekom maničnom zanosu iznedrim 90% pesama za novi album. Ostalih 10% nastane ili dok na probama pokazujem Deviću kako idu nove pesme ili na samom snimanju albuma. Snimanje ovog albuma je trajalo 5-6 dana ali su ti dani bili raspoređeni na nekoliko meseci pošto smo čekali Raduleta da se dočepa slobodnog vremena za snimanje basa i vokala. Plus to što sam ja bio tri meseca u kurcu usled komplikacija prilikom “rutinske” hirurške intervencije. Svi učesnici albuma su zadovoljni finalnim rezultatom (što mi je najvažnije) a publika nek proceni da li je najbolji. Ja sam prilično ponosan na isti (još nije počeo taj period kad mislim da sam sranje).

Diskografski ste veoma produktivni. Od 2003. godine, kada je izašao vaš album prvenac “Akt bezumlja” i dok ste još radili pod imenom Sepsa, pa do danas, objavili ste deset albuma, što je impresivna brojka. Odakle potiče toliki autorski žar i inspiracija?

Što se tiče inspiracije potrebne za tolike albume, nije to ništa posebno. Pošto smo koncertno neaktivni i ne trošimo vreme i energiju na tu stranu, to mi ostavlja dovoljno vremena da posmatram sve oko sebe i kroz pesme izveštavam o tome. Glavni razlog zbog koga imamo toliko albuma je taj što ne praktikujem filtriranje materijala u smislu da na album idu samo dobre, pametne i pevljive pesme. SVE što napišem u trenutku pravljenja albuma ide na isti jer predstavlja iskreni i realni prikaz mene/nas u datom trenutku. Glupost i mane autora takođe zaslužuju fer zastupljenost u pesmama.

Bas gitaru na albumu je potpisao Vladimir Radusinović Radule (Atheist Rap). Da li se radi o ad hoc ili permanentnoj saradnji? Kako je uopšte došlo do te saradnje?

Radule je svirao gitaru u dve-tri pesme na prethodnim albumima, a za ovaj se sam zajebao i ponudio da ga u celosti isprati na basu. Poznajemo se već nekih desetak godina i njegovo učešće mi puno znači jer su Ateisti bend koji je bitno uticao na mene još kao klinca, i u moru umetničko-pozerskih Van Gogh sranja ukazao na pravi put pevanjem iskrenih, duhovitih, bezobraznih i buntovnih tekstova koji imaju i dušu i poentu. Sedeli smo kod njega pa sam mu pričao da je Muta (basista) rešio da neće više da svira jer je dobio dete i nema vremena za bend, te se Radule ponudio da će on snimiti bas trake za ceo album, što sam odmah prihvatio za slučaj da me ne zajebava nego da misli ozbiljno. Plus, mislim da je veoma smešna i idiotska ideja da ja koji sam sranje gitarista sviram gitaru na albumu, a da jedan od najboljih domaćih rok/pank/kako god gitarista – svira bas. Krajnji rezultat mi zvuči kao da smo zajedno pravili pesme. Sa Raduletom imamo otvoreni brak, nije u stalnoj postavi benda ali je u prilici da bira u čemu god da hoće ili neće da učestvuje.

Koliko ste zadovoljni prijemom od strane publike, medija i da li su u planu neke svirke u narednom periodu na kojima biste promovisali vaš novi materijal?

Za prijem od strane publike nemam pojma jer nisam siguran da znam ko je naša publika (ako uopšte i dalje postoji) niti kojim parametrima bih merio stepen prihvaćenosti. Like-ovi i view-ovi? Ako je po tome suditi – onda je odziv bedan. Ali boli me dupe za cifre. Do sada mi se više puta dešavalo da mi se ljudi iz nekih drugih mesta zahvaljuju na albumima i tvrde da ih tekstovi pogađaju u prava mesta i pospešuju mentalno zdravlje. To mi je dovoljno. Još na početku bavljenja muzikom smo se dogovorili da ćemo po cenu neuspeha da radimo šta i kako volimo makar zauvek svirali za džabe (u svakom smislu). Ne zato što smo mi neustrašivi frajeri koji ne pristaju na kompromise (nismo), nego zato što smo prijatelji koji se druže zajedno praveći muziku i ne žele da to ikako prokockaju jer donosi ogromno zadovoljstvo na emotivnom planu. Mediji se nisu do sada otimali da nas proprate, niti smo im se mi tu nešto nudili. Tu nemam šta posebno da kažem. Svirke smo nažalost sveli na par puta godišnje ali pozitivna strana toga je što nam to onda bude posebno dobar doživljaj i zajebancija. Za bend koji nema izdavača, menadžera, profifacebook i slična savremena sredstva za “vidi kako sam lep i pametan”, ambicije, zaradu… dobro je da sviramo i toliko.

Na you tube-u se može pogledati i prvi spotovani singl, “3/4”, sa novog albuma u kojem gostuje Dragana Grubački, nekadašnja pevačica sastava Oružjem protivu otmičara iz perioda kada su oni bili najpopularniji. Kako je do toga došlo i da li će uslediti još neki spot u narednom periodu?

Saradnja sa Draganom predstavlja još jedan za mene neverovatan događaj i ostvarenje tinejdž fantazija. MUZIČKIH tinejdž fantazija. Ona je za mene neprevaziđena rokenrol riba koja je onomad svima pomerila dupe i razbila sve šablone o tome kako pevačica treba da zvuči i izgleda. Inspirisala je devojčice da se prihvate gitare i pevanja i sigurno je zaslužna za nastanak gomile današnjih rok izvođačica. Gde god da su. Toliko volim njen glas da bi je slušao i kako peva obrade Riblje Čorbe. Do upoznavanja, druženja i saradnje je došlo zaslugom moje žene koja poznaje njenu sestru i koja me je naterala da pokušam da je vrbujem za gostovanje. Dragana kaže da je pristala da peva zato što sam bio jako fin kad sam je pitao… Što dalje implicira da je pre toga mislila da sam kreten i da mi je bend sranje. Šalim se. Valjda. Uglavnom, Dragana je car i ovo je za nju bio mali flešbek pošto nema nameru da se ponovo bavi muzikom. Spotova neće više biti u ovoj turi jer me to jako smara da radim a sviđa mi se kako je “3/4” ispao. I ta stara kretenska fora sa projektovanjem Draganinih snimaka preko benda u tom niskobudžetnom fazonu mi je super. Ma i dalje ne mogu da poverujem ni za nju ni za Raduleta da su nam na albumu. Imao sam ih na posterima svoje tinejdž sobe. Sad još da na’vatam Rotten-a za sledeći album…

Kako biste u najkraćim crtama opisali zvuk koji gaji Sukob Interesa? Sa kojih izvora ste pili vodu?

Za zvuk benda zaslužna su dva faktora. Prvi je moja izvođačka ograničenost gitare i vokala. To što sam kao klinac naučio svirajući i pevajući uz Nevermind The BollocksDookie i J.e.b.a.nj.e. je i danas manje-više na istom nivou. Mogu da zamislim dosta komplikovaniju i raznovrsniju muziku ali ne umem da je izguram kroz prste i grlo, tako da se sve na kraju dosta pojednostavljuje. Drugi faktor je nemaštovitost bubnjara koji je odavno prestao da sluša svu muziku osim muzike svog benda. Da, ne šalim se. Što se tiče muzičkih uticaja, u mom slučaju su to, sem pomenutih Ateista i nekadašnjih Otmičara, uglavnom stari strani bendovi kao npr. The Beatles, Zappa, PIL, Lene Lovich, Kate Bush, Green Day (dok nisu postali govno), Primus, Nirvana, Offspring, The Who, Brian Setzer, Flo & Eddie… i pun kurac drugih.

Kako vidite zrenjaninsku underground scenu danas u odnosu na period vašeg odrastanja, a u kontekstuunderground scene u Srbiji uopšte, a onda i šire? Postoji li ona uopšte na mapi? Ima li kvalitetnih izvođača na njoj, odnosno, koji su ključni problemi na istoj? Da li uopšte imate osećaj pripadnosti zrenjaninskoj sceni?

Ne pratim nikakvu scenu jer me to nikada nije zanimalo. Kad god imaš scene, pokrete i slične čoporativne stvari, to uglavnom služi da se gomila nekog sranja drži zajedno ne bi li delovalo efektivnije. Siguran sam da u Zrenjaninu kao i u ostalim gradovima ima dosta klinaca koji su bolji, pametniji i talentovaniji od mene ali se iz nekog razloga još uvek nisu pojavili i ostvarili kroz neki nov i zajeban bend. Voleo bih da, kao što su matoriji inspirisali mene, tako i ja poguram nekog malog mudrosera da uzme instrument u šake, iskenja šta ga sve muči i objasni planeti zašto su matorci poput mene majmuni. Uglavnom, jebeš scenu i anti-scenu. I mene koji serem.

U svojim pesmama skrećete pažnju na mnoge društvene probleme. Postoji li kod vas pretenzija da se utiče na svest građana u smislu društvene angažovanosti ili su vaši tekstovi i poruke koje šaljete istim vaša intimna stvar, odnosno ventil za izbacivanje frustracija? Obraćate li se društvu u celini ili usamljenom pojedincu na margini? Da li je oštrica rokenrola još uvek dovoljno oštra da utiče na svest građana?

Pesme su – pojedinac piše pojedincima. Ništa za društvo u celini. Sve je usmereno ka običnim i neobičnim malim ljudima koji (kao i ja) osećaju da su rođeni na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, i pokušavaju da se izbore za život i zdrav razum okruženi retardima još od Lepe Brene pa sve do njenih današnjih i sutrašnjih klonova. Sve je ventil za moje frustracije, ali one u pravim rukama mogu postati društveno korisne. Rokenrol je brend kao i sve ostalo i uglavnom se sastoji od jajara i pozera, ali da, verujem da gitare i bubnjevi u rukama pametnih klinaca, nebitno da li svirale rok, rege, metal ili disko, uvek mogu da zagorčaju život matorim govnima koja upravljaju gradom, državom ili planetom. Što reče Zappa u jednoj pesmi: “Information is not knowledge. Knowledge is not wisdom. Wisdom is not truth. Truth is not beauty. Beauty is not love. Love is not music. Music is THE BEST.

Beskompromisno iznosite stavove i o kolegama muzičarima i u intervjuima i kroz vaše britke kompozicije. Da li ste nekad nailazili na probleme zbog toga? U kolikoj meri cover bendovi zagađuju muzičku scenu i sputavaju mlade neafirmisane autorske izvođače?

Sebe i dalje ne doživljavam kao muzičara, te stoga ne mislim da blatim kolege već iznosim realnu sliku stečenu dosadašnjim susretima sa raznim tipovima umetnika. Nebitno da li su u pitanju samozvani buntovnici bez sadržaja ili uzvišeni pesnici koji se astralno projektuju – sve su to ista govna. Svi mi smo “Mama vidi šta ja umem!” deca željna pažnje i to je ok. Problem su samo svi ti kreteni koji misle da su nešto bolje od toga pa postaju iskompleksirani kad im život objašnjava da nisu. Nismo do sada imali nikakvih problema (osim neizdavanja albuma) zbog podjebavanja poznatih kretena jer to podjebavanje nikada nije doprlo do njih. Mi smo za njih buvlji prdež i ne predstavljamo nikakvu pretnju. A inače se trudim da se suzdržim od prozivanja poznatih da ne bi ispalo da sam ljubomoran na njihov uspeh. Nisam, ljut sam na njihovu publiku koja ih ili nije prozrela ili ni ne traži bolje od sebe i njih. Ali činjenica je da u ovoj usranoj parodiji na državu većina loših bendova, filmova, političara i debilane dolazi iz jednog istog grada. Kog li, pitam se… Tezgaroši su gori od side, raka, ratova i svih ostalih pošasti zajedno. Ali ta bitka je odavno izgubljena. Srbija je gnojna rana u kojoj se isključivo oni legu. Ozbiljnost situacije sam shvatio pre par godina kada me je jedan dvadesetogodišnjak, koji je od nekoga čuo da imam bend, pitao zašto pravim svoje pesme kad već postoji dovoljno tuđih pesama za svirati ih. Zašto je to tako i u Zrenjaninu koji je kad smo mi bili klinci imao pun kurac autorskih bendova? Zato što su nove generacije odrasle u socijalno retardiranoj sredini i videle da Dević i ja sviramo pun kurac godina i albuma i da nikad dinara videli od toga nismo i nećemo, te su brže-bolje formirali svoje male parazitske cover bendove i, zajedno sa pohlepnim gazdama usranih klubova, utemeljili muzičke standarde za bolje sutra. Ko ih jebe. Mene pogađa samo kad tezgaroši izdaju grozne tobož autorske albume, ne bi li time postali legitimni bend i dokazali da se može s jednim dupetom na obe stolice. Majmuni. 

Šta biste za kraj intervjua poručili čitaocima info portala “Zrenjanin Danas”?

Za kraj čitaocima portala “Zrenjanin Danas” ne bih poručio apsolutno ništa što već nisam poručio na nekom od albuma, ali bih se zato iskreno zahvalio Tebi koji si izdvojio vremena i truda da sastaviš inteligentna pitanja koja su mi dala dovoljno prostora da kenjam. Hvala.

Intervju priredio:

Aleksandar Petrović

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *