Press "Enter" to skip to content

INTERVJU: Sifr Shraddha

Svoju umetnost stvara pod pseudonimom Sifr Shraddha, a Ljuska, Utvar i Plamen Večnosti su projekti koje potpisuje. Neposredan povod za razgovor sa ovim nesvakidašnjim kreativcem iz Zrenjanina jeste vest da će se svojim projektom Plamen Večnosti predstaviti na ovogodišnjem FreeXit Butoh međunarodnom festivalu i kampu u Puli (Hrvatska), zajedno sa izvođačima kao što su Raison d’être (Švedska), Nocturnal Emissions (Velika Britanija), KK Null (Japan) i Dichotomy Engine (Novi Sad, Srbija). Osim toga, u decembru prošle godine izbacio je dva nova EP izdanja na svojim bandcamp stranicama.

Za početak, predstavi našim čitaocima svoj ambijentalni projekat Plamen Večnosti, kao i novi EP pod nazivom “Tetraurgia”, koji se pojavio na bandcamp stranici 22. decembra.

Pozdrav svim čitaocima portala „Zrenjanin Danas“. Projekat Plamen Večnosti je nastao 2008. godine, a evoluirao 2013. kada poprima bazu koja egzistira kao njegova srž do današnjeg dana. Neke od osnovnih karakteristika PV su svakako ručno izrađeni instrumenti, snimanje i rad na terenu (na posebnim urbanim i prirodnim lokalitetima) kao i studijsko snimanje u određenoj atmosferi potrebnoj za produkciju specifičnog zvuka koji PV stvara. Što se live nastupa tiče, PV funkcioniše kao trio koji, pored mene, čine muzičari R.K. i Suuba iz Novog Sada, ljudi koji temeljno i precizno iznose ono što je neophodno za performans Plamena. „Tetraurgia“ je upravo rezultat našeg poslednjeg nastupa u CK13 u Novom Sadu, a urađeno je u maniru EP izdanja sa četiri numere od kojih su tri prvi put izvedene na pomenutom koncertu. Pored ovog izdanja, PV iza sebe ima tri full-lenght albuma i još jedno EP izdanje.

Kako je došlo do saradnje sa FreeXit Butoh festivalom? O kakvom festivalu se tačno radi?

Nakon što me je preko zvanične fb stranice kontaktirao organizator festivala, PV se odlučio na saradnju i učestvovanje na spomenutom događaju. Reč je o višednevnom kampu koji će se održati početkom avgusta tekuće godine u Puli, Hrvatska, unutar napuštenog vojnog kompleksa. Inovativnost ovakvog događaja leži u ideji spajanja specifičnog Butoh plesa sa nastupima muzičara eksperimentalne muzike, što doprinosi samom izvođenju, ali i upotpunjuje i produbljuje iskustvo muzike uz pomoć plesa. Ovom prilikom bih takođe želeo da najavim potencijalni nastup PV na ovogodišnjem Festivalu Srpskog Podzemlja na proleće.

Ranije decembra meseca izašao je i novi EP tvog black metal projekta Ljuska pod nazivom “The Nox Harbinger”. Reci nam nešto o tom EP izdanju, kako doći do njega, kao i o samom projektu Ljuska.

Ljuska je najmlađi od gore tri navedena projekta koje radim. Nastala je pre tri godine, a album prvenac „Vessel of The Void“ izašao je 2017. godine. Novi EP „The Nox Harbinger“ donosi znatno teži i dublji materijal, mešajući elemente trećeg talasa black metal scene sa death, pa čak i doom metal zvukom. Ljuska svakako predstavlja najžešcu muzičku formu s kojom sam, za sada, imao prilike raditi (ne računajući određene noise aktivnosti), ali ono što je zajedničko za sve projekte, pa i za Ljusku, je jedinstveno jezgro inspiracije, izvor i baza iz koje izviru i Plamen Večnosti i Utvar. „The Nox Harbinger“ je još uvek dostupan samo u digitalnoj formi, ali čim bude i fizičkog izdanja, informacija će biti objavljena na zvaničnoj fb stranici Ljuske.

Došao je red da pomenemo i tvoj treći projekat Utvar gde se više oslanjaš na post-rock, shoegaze i dark rock zvuk. Početkom 2018. izašao je EP pod nazivom “Ghosts”. O čemu se tu radi?

Utvar je prvi projekat koji se ozbiljno počeo baviti produkcijom muzike od 2011. godine. Krenuo je kao atmospheric/post-black metal, da bi nakon shoegaze i post-rock faze dospeo u sredinu koju je žanrovskom terminologijom teže definisati. Možda bi dark-rock žanr zvučao najprimamljivije. Međutim, to ne znači da se Utvar već na sledećem izdanju neće ponovo poigravati sa žanrovima. „Ghosts“ nosi u sebi četiri numere. On je prozračan, sablasan i avetinjski, dok s druge strane poseduje elemente nežnosti, misterije, krajolika noći i sumraka. Upravo ovakve polarnosti od početka krase Utvar kao prenosioca nečega što je nazvano „Bezimena Lepota“ (The Nameless Beauty), koncepta približavanog slušaocima kroz stapanje nespojivih razlika (npr. nežne muzike i sablasnih tekstova), čime se stvara atmosfera u kojoj se pomenuti koncept može iskusiti u jednoj novoj, drugačijoj dimenziji.

Ako ne grešim, uglavnom radiš sve sam, od komponovanja, preko snimanja, do izdavanja. Koga bi još pomenuo od ljudi koji ti pomažu u realizaciji projekata i na koji način doprinose?

Da, najveći deo posla radim samostalno (muzika, artwork, izdavaštvo, promocija itd.). Međutim, postoje osobe bez kojih ovi projekti ne bi bili tu gde su sada, na čemu im se duboko zahvaljujem. Pre svega tu je R.K, životna saputnica koja je uvek bila nesebična i iskrena podrška u pravom smislu reči, od ideja, sugestija, kritika, konkretnih radova i aktivnosti (digital artwork), preko stvarnog live angažovanja i posebnog doprinosa projektu Plamen Večnosti. Jovana M. čija krv teče i u mojim venama, ona koja je uvek bila prisutna i znala da pruži pravu i iskrenu podršku svojim doprinosom u svim aktivnostima projekata – od posvećenog preslušavanja do kreativnih i konstruktivnih predloga, te uveličavajući svaki nastup svojim prisustvom čineći ga potpunim, pravim i još boljim. Suuba, prijatelj i brat izuzetne kreativnosti koji je zajedno sa mnom udružio snage da bi Plamen Večnosti bio na mestu gde je sada, čovek s kojim se delila, širila i spajala esencija one energije koja čini da vizija u nama i dalje gori, raste i ne jenjava već godinama. Ivan Nikita Dujin, dugogodišnji prijatelj i brat s kojim se zalazilo u neslućene dubine kreativnosti, još od malih nogu, neko ko je upotpunio moje muzičko i tehničko znanje i uvek bio velika podrška svemu što radim osećajući muziku na jedinstven i onaj pravi način. Raša, prijatelj i brat koji je uvek bio iskrena podrškasvim projektima od najranijih početaka do današnjih dana. Dražen Đ. (Dichotomy Engine, Lednik), prijatelj koje je proširio moje muzičke vidike, preneo mi i omogućio dragocena muzička iskustva bez kojih ne bih umeo odgovoriti na nove umetničke izazove. Aleksandar Wolf, čovek iza izdavačke kuće Prometheus Studio i tvorac inspirativnih projekata poput Paleowolf, Temple of Gnosis, Metatron Omega itd, prijatelj koji je uvek znao da udeli pravi savet, podršku i podeli iskustvo onda kada je to bilo najpotrebnije.

Svima njima, ali i mnogim zaslužnim i dragim ljudima čija imena zbog manjka prostora ovde nažalost nisam uspeo pomenuti, neka ne zamere, od srca se i iskreno zahvaljujem.

Koliko često nastupaš uživo? Kako publika reaguje na tvoje performanse?

Plamen Večnosti je prvi projekat koji je izneo svoj materijal uživo, prvi put krajem 2015. godine (solo nastup). Trudimo se da ne opteretimo kalendar sa performansima, ali će od ove godine publika moći češće da nas sluša i gleda uživo. Žanrovi poput dark ambient, ritual noise, drone i experimental su retko zastupljeni na domaćoj sceni. Srazmerna tome je i količina publike na našim nastupima. Međutim, pozitivna kritika i reakcija nije izostala, posebno ne na našem poslednjem nastupu (čiji se rezultat može čuti na prošlogodišnjem izdanju „Tetraurgia“). Komentari su stizali sa svih strana, a posebno je isticano da ovakva muzička forma, koju predstavlja PV, nije često viđena kod nas, te su podrška koju dobijamo i prepoznavanje našeg rada od izuzetne važnosti, na čemu smo zahvalni.

Koje izvođače bi naveo kao muzičke uzore? Da li bi eventualno mogao da izdvojiš nekoliko ključnih albuma koji su presudno uticali na tebe?

Postoje umetnici čiri rad zaista poštujem i cenim. Oni ne moraju nužno biti u sferi muzike. Nezavisno od njih, projekti koje radim teže da uspostave sopstvene izvore inspiracije, a u svrhu prenošenja što originalnijeg zvuka i forme. Ne bih poimenice izdvajao izvođače, već bih pre rekao da se najviše njih, kada je reč o muzici, nalazi u sferama black metal i dark ambient žanra i njihovih podžanrova.

Koliko je teško stvarati i pomerati granice u datim okolnostima? Ono što ti radiš je svakako veliki iskorak za zrenjaninsku muzičku scenu, u smislu modernosti i hvatanja priključka sa svetskim trendovima u underground muzici i popularnoj kulturi.

Hvala ti na iskazanoj podršci i pozitivnom mišljenju. Pomeranje granica je uvek teško, a okolnosti dodatno otežavaju ovakvu aktivnost koja mora da sraste sa kostima onoga koji stvara. Potrebno je kreirati klimu unutar koje je moguća kreativna promena. Zadatak svakog od projekata je da drži vatru inspiracije živom, te da je širi. Uspeh nastupa onda kada ovakav vid ispoljavanja postane inspiracija i pokretač pojedincima koji ga prepoznaju.

Šta možemo očekivati od tebe u idućem periodu?

Rezultate istraživanja još nedodirnutih sfera i zona (unutrašnjih i spoljašnjih) u vidu muzičkog i artističkog izraza kroz albume i live performanse. Obe kategorije će zadržati tendenciju kreativnog širenja. Da li će se otvoriti mogućnost da još neki od projekata bude spreman da se pojavi na bini, ostaje da vidimo. S druge strane, bez obzira na sve, nastavlja se produkcija i posvećeni rad čije ishode treba očekivati u narednom periodu, što kroz samostalno izdavaštvo, što kroz zainteresovane izdavačke kuće.

Zadovoljstvo mi je bilo predstaviti tvoj rad našim čitaocima. Sve najbolje ti želim u daljem radu.

Hvala tebi na ukazanoj prilici da čitaocima približim aktivnosti na projektima koje realizujem poslednju deceniju. Pozivam svakoga ko je zainteresovan za muzički izraz Plamena Večnosti, Ljuske i Utvara da zajedno doprinesemo širenju novih kreativnih zanosa i održimo vatru inspiracije živom, jer je pomeranje granica preko potrebno. Zahvaljujem se, sve najbolje i tebi.

Intervju priredio: Aleksandar Petrović  


One Comment

  1. Bogdan Bogdan јануар 22, 2019

    Neverovatan covek

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *