Press "Enter" to skip to content

INTERVJU: Nenad Marjanović (dr. Fric)

Promocija knjige „Život sa Idijotima“, Nenada Marjanovića – dr Frica, člana nekadašnje punk rock grupe KUD IDIJOTI, odžala se 19. juna u prostorijama Centra Banatskih Švaba „Haus Regina“ sa početkom od 19 časova. Nakon promocije, popričali smo sa dr Fricom o samoj knjizi, kao i o današnjoj muzičkoj i društvenoj sceni.

Autobiografija pod nazivom “Život s idijotima” je izašla. Kada i kako se javila ideja za ovakvim poduhvatom? Koliko je vremena proteklo od ideje do finalne realizacije? Kako se odvijao kreativni proces?

Ja sam knjigu o KUD Idijotima hteo već duže vreme pisati. Ona stoji u mojoj glavi celih 7, 8 godina. Tek nakon smrti Branka Črnca Tuste sam počeo razmišljati da napišem ozbiljno knjigu, da se na neki način zabeleži ta priča o KUD Idijotima, ali ne samo o bendu, nego i o svim okolnostima u kojima smo mi radili i o kojima sam večeras pričao na promociji.

Šta čitaoci mogu da pronađu u ovoj knjizi? Kako je koncipirana? Da li su ciljna grupa fanovi benda ili knjiga gađa širu čitalačku publiku? Može li se posmatrati i kao relevantan dokument jednog vremena?

Knjiga je sigurno dokument jednog vremena, a pisana je pre svega za ljude koji su pratili KUD Idijote i koji se sjećaju tih vremena. Naravno da nisam ciljao širu publiku, ali ako se ona desi, ako se uhvati neko čitati, ako nekoga bude zanimalo štivo, jer ono nije pisano u stihu faktografski, jer ne pominjem datume, jer ne mislim da su oni nešto bitno, kao i generalno tehnički podaci, to bi bilo sjajno. Bitna je suština priče, pisana je o jednom vremenu, o jednom bendu, o jednoj državi, o propasti jedne države, o ratu, o mržnji, o ljubavi… Mislim da je pre svega priča koja može biti zanimljiva širom spektru ljudi, čak i onima koji nikad nisu slušali KUD Idijote.

Moglo bi se reći da ovakvo delo nije neočekivano jer se baviš novinarstvom već duži niz godina, dakle pisanjem, počev od lista “Čempres”, pa do portala “Regional ekspress”. Da li je na angažovanje u muzici definitivno stavljena tačka?

Mislim da je moja muzička karijera završena. Ono što sam imao poručiti kroz muziku, poručio sam. Priča sa KUD Idijotima je, takođe, završena. Tu i tamo me ulovi želja da sviruckam nešto, ali mislim da to nije ni najmanje pretenciozno, nego mislim da ću i tu priču završiti. Baviću se pisanjem i drugim stvarima, ali muzikom sigurno ne.

Da li pratite današnju muzičku scenu? Klinci i dalje preko muzike šalju svoje poruke svetu, ali ko ih čuje? Danas za to više nije potreban bend. Dovoljno je recimo otvoriti twitter nalog. Šta je za vas bio pank, a šta je pank danas?

Punk je, onih godina kada smo ih mi počeli svirati, bio u naponu, u ekspanziji potpunoj. Sad je on uzeo neku ladicu potpunu i predpostavljam da ima odličnih bendova. Ja, nažalost, ne pratim današnju scenu. Znam ljude koji su još i za moje generacije bili popularni, kao naprimer Hladno pivo, Goblini, Dubioza kolektiv, ali da odgovorim da pratim scenu, lagao bih. Mislim da je punk opstao u nekoj svojoj ladici, jer ima svoju publiku i imaće je za vijek i vjekova.

Viđen si na protestu “1 od 5 miliona”. Koji je po tebi, ključni problem postsocijalističkih republika bivše Jugoslavije danas?

Ja ne znam srpsku politiku, iskreno, međutim kad neko izbaci sto i nešto hiljada ljudi na cestu, onda se zapitaš šta se dešava. Ja sam se slučajno našao na tim demonstracijama, ali sam u svakom sučaju uvek na strani onih koji su na cesti, za razliku od onih koji sede po nekakvim salonima i odlučuju o životima običnih ljudi. Mislim da odlazak na demonstracije uopšte nije politička reakcija, nego ljudska. Ali, da kažem da poznajem srpsku, makedonsku, bosansku politiku, lagao bih, ali poznajem našu, hrvatsku, i verujte mi da mi je dosta nje za sledećih šest života.

FOTO: Manuel Angelini

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *