Press "Enter" to skip to content

Intervju i izveštaj: Nikola Vranjković u Vinyl kafeu

Zaplovili smo Vranjkovićevim zvučnim rekama od samih izvorišta i prvog albuma Block Out-a “Crno, belo i srebrno” iz 1994. godine, odnosno njegove B strane koju je potpisao Nikola Vranjković i na taj način preuzeo ulogu kompozitora u Block Out-u, sa kompozicijom “Osam i trideset”. Volim da kažem da B strana prvog albuma Block Out-a ima za domaću alternativnu scenu otprilike isti značaj kao B strana Black Flag-ovog albuma “My War” za muziku devedesetih godina na globalnom nivou, počev od Melvins-a, pa do svega onoga što je proisteklo iz tog izvorišta.

Piše:Aleksandar Petrović

Nakon “Osam i tredeset” usledila su “Večernja zvona” sa još uvek aktuelnog duplog albuma “Veronautika”, pa je tako odmah zaokružen celokupan kompozitorski i stvaralački opus ovog sjajnog muzičara, kompozitora, pesnika, producenta…

Posle “Večernjih zvona”, prepoznatljiva bas linija nas uvodi u “Fotelju”, odnosno u poslednji period Block Out-a posle “Ako imaš s kim i gde” albuma,  pa sve do raspada – “Zadrži svoj dah”, “Dve reči” – koje su svoj novi život i aranžman dobile na albumu “Veronautika”. Usput je kroz “Čarobni akord” dat omaž drugom albumu Block Out-a – “Godina sirotinjske zabave”.  

Osvrt na “San koji srećan sanjaš sam”, treći album Block Out-a, napravljen je uz “Raskorak” i “Protiv sebe”. Nakon toga Nikola Vranjković nas vraća u solo vode monolitnim “Marburgom” sa “Veronautike” i “Sretenjem”, podsetivši nas na svoj prvi solo album “Za ovde ili za poneti”.

Sa “Ako imaš s kim i gde”, poslednjeg albuma Block Out-a, našim ušima su podareni atmosferični “Majdan”, “Bunar želja ne postoji” i jedna od najvećih himni sastava Block Out – “Težak slučaj pakla”, na koju se odmah nadovezuje njen tematski nastavak – “Dve hiljade i kusur godina”, obe tradicionalno praćene horskim pevanjem publike.

Ponovo osvrt na “Veronautiku” sa kompozicijom “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim”, da bi za kraj bio priređen sonični vodopad teških rifova – “SDSS”, “Dan koji nikad nije došao” – uz koji sam, na kraju, izgubio predstavu da li se nalazim na koncertu Nikole Vranjkovića ili možda Swans-a ili pak Neurosis-a.

Tako je bilo u Vinyl kafeu, prošlog petka. Nikola, kakvi su tvoji utisci posle zrenjaninskog koncerta, prvog u okviru mini turneje po Srbiji? Kakav je osećaj svirati u Zrenjaninu?

Sviram u Zrenjaninu svake godine makar jednom. Poznajem mnogo ljudi, ima mnogo dobrih muzičara. Lepo nam je da sviramo u Zrenjaninu jer je uvek opušteno i sve prođe bez nekih većih problema. U stvari, kad sviramo klupsku svirku ovde, isto je kao i kad sviramo u Beogradu. Sviram u svom gradu.

Godine 2017. izašao je tvoj aktuelni dupli album “Veronautika”, sastavljen od pesama koje je publika već usvojila na koncertima tokom poslednjeg perioda Block Out-a, kao i od potpuno novih kompozicija koje još nisu iživele svoj koncertni život. Čini se da je to tvoja stara praksa. Da li si zadovoljan prijemom od muzičke kritike u Srbiji, odnosno fanova? Gde je mesto “Veronautici” u istoriji srpskog rekonrola?

Ne znam gde joj je mesto. To će vreme da pokaže. Kritike su bile odlične, a meni je još važnije da publika voli pesme sa ovog albuma. Ne pravim baš puno pesama na godišnjem nivou, a svakoj posvećujem dosta vremena, pa mi zaista znači kad vidim da se to nekome i dopada.

Možeš li čitaocima portala “Zrenjanin Danas” ukratko da predstaviš muzičare koje si okupio oko sebe poslednjih godina, nakon razilaženja sa Block Out-om? Čini se da postoji dobra hemija i da tvoja i njihova muzička svestranost dolazi do punog sjaja u onome što radite zajedno.

Na bubnjevima je Vladan Božilović. On je iz Niša i svirao je sa mnogo bendova tamo.Bas gitarista je Ivan Mihajlović. Svirao je sa Naked iSvi na pod!, a trenutno je u stalnoj postavi sa Damir Imamović Sevdah Takt. Danilo Nikodinovski, gitarista, ima svoj matični bend Consecration, a svirao je gitaru i u E-play. Milan Vučković, gitarista, ima svoj bend Porsche Lynn. Ivan Zoranović je gitarista i klavijaturista i za njega je malo teže da nabrojim gde sve svira. Recimo sa Đorđem Balaševićem je u stalnoj postavi već dugo.

Uživamo dok sviramo i dok bude tako sviraćemo kad god i gde god nas budu zvali.

Kako iz današnje perspektive gledaš na angažovanje u Block Out-u, nakon što se uveliko “slegla prašina” oko vašeg razilaženja?

Ja pišem pesme celog života. Nisam se nikad angažovao negde na jedan način, a drugde na drugi način. U stvari, nisam se ni angažovao. Pišem o svom životu i životima svojih prijatelja i uvek mi je bilo važno da oko sebe imam vrhunske muzičare kakvi su Balać Aleksandar, Dragoljub Marković ili Miljko Radonjić iz Block Out-a ili ovi ljudi sa kojima danas sviram.

Tvoja prva zbirka poezije izašla je uz album “Za ovde ili za poneti”, a druga uz “Bremeplov”. Možemo li očekivati treću u skorije vreme? Važiš sa jednog od najveći pesnika među rokenrol autorima kod nas. Misliš li da je tvoja poezija relevantna i van konteksta muzike koju stvaraš? Bob Dilan je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu  za književnost. Kako bi ti reagovao na neko slično priznanje u Srbiji?

Ne pišem puno u poslednje vreme, mada sam se iznenadio kad sam našao nekoliko tekstova za koje ne mogu da se setim kad sam ih napisao. Ne verujem da ću uskoro objavljivati nešto. Ako se skupi dovoljno dobrih pesama ili priča, onda to ima smisla. Trenutno ne. Ne razumem se u nagrade. Imam ih nekoliko i znače mi baš zato što su dodeljene od nekih ljudi koji se razumeju u stvari kojima se bavim, ali mislim da nagrade kod nas ne mogu čak ni da pomognu da se o nekom piscu, pesniku ili muzičaru više sazna u javnosti, jer su mediji nezaineterosavani za bilo šta što ima veze sa rok kulturom. Postoje pesme koje su pisane kao poezija i nemaju dodirnih tačaka sa muzikom i postoje naravno i one koje tek zajedno sa muzikom postaju jedna celina.

Znam malo pesama od Boba Dilana, pa nemam pojma da li je ili nije zaslužio takvu nagradu. Nek je on živ i zdrav. Njemu Nobelova nagrada neće ništa promeniti u životu.

Potpisao si produkciju mnogih domaćih muzičkih izdanja, radio kao tonac na koncertima, u emisijama i sl. Šta bi izdvojio kao svoje najveće uspehe u tom poslu?

Radio sam puno toga u studiju i uživo: BajaguOrthodox CeltsDarka RundekaLet 3Masima SavićaDarkwood DubEyesburnDivnu Ljubojević… Puno toga u prethodnih dvadeset pet godina. Izdvojio bih naravno Bolesnu Štenad kao glas razuma u Srbiji .

Opšte je poznato da si strastveni ribolovac, a reka je jedan od glavnih motiva u tvom pesničkom opusu. Šta je za tebe reka?

Idealan stambeni prostor.

Kako ocenjuješ aktuelni društveno-politički momenat u zemlji, a onda i u širem kontekstu međunarodnih odnosa?

Otkad sam se rodio bio je neki zajeban društveno-politički momenat i u zemlji i u međunarodnim odnosima.

Koji su planovi posle ove mini turneje? Šta još želiš da postigneš kao muzičar, a do sada nisi?

Planovi su da nastavimo da sviramo kad god smo u mogućnosti. Nisam razmišljao šta još želim da postignem. Radim ono što umem i trudim se da uživam u svom poslu.

Nikola, hvala ti na izdvojenom vremenu za portal “Zrenjanin Danas”.

Izveštaj i intervju priredio: Aleksandar Petrović

Fotografije: Kristijan Bečkeš

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *