fbpx Press "Enter" to skip to content

Intervju: Ana Avramov

Ana Avramov, talentovana kantautorka iz Zrenjanina, objavila je 12. novembra svoj debi EP pod nazivom “Open Heart”, a kojem je prethodio singl “Autumn Thrills”,  za izdavačku kuću Kontra. Koncertna promocija je u toku, a sve to bio je povod za razgovor sa Anom.

Prvi album, odnosno EP, pod nazivom “Open Heart” izašao je 12. novembra i neću biti prvi koji će reći da zaista zvuči svetski. Već te porede sa imenima kao što su Neil Young, PJ Harvey, Lana Del Rey itd. Dopunio bih niz recimo sa izvođačima kao što su Mazzy Star, Woven Hand ili Slowdive. Da li ti ta poređenja imponuju ili te iritiraju?

Poređenja su znak da ljudi slušaju i promišljaju i usvajaju muziku, i ta činjenica, sama po sebi je meni začudna. Nešto što ste vi stvorili niotkuda postoji, i ne samo da postoji nego ljudi promišljaju o tome. Uvek je zanimljivo čuti kako ljudi reaguju na muziku koju stvaraš zato što je ona tebi ili previše bliska ili daleka, kao da je vaše dete u pitanju, pa ne možete to da uklonite kao faktor koji određuje vašu poziciju koja je previše blizu mestu nastanka pesme. Poređenje i asocijacije su dobre stvari, to znači da ljudi aktivno slušaju muziku, da je usvajaju u svoj muzički svemir koji može biti potpuno drugačiji od mog svemira i to je ok. Recimo ja volim Woven Hand i sećam se njegovog nezaboravnog koncerta u Sinagogi u Novom Sadu, ali nikad ne bih pomislila da moja muzika sadrži nešto od toga, dok sam na primer Slowdive potpuno zaobišla do nedavno i nisam im se toliko posvetila, ali je senzbilitet svakako srodan. Često me ljudi porede sa nekim autorima za koje nisam čula ili ih nisam slušala pa time sve još postane zanimljivije.

Dream popamericanashoegaze, indie pop, noise pop samo su neki od termina kojima se determiniše zvuk sa tvog prvog EPja. Kako bi ti rečima opisala taj zvuk i koga bi sve navela kao svoje muzičke uzore?

Kategorije su nužne, ali je se trudim da ih koristim oprezno i sa distancom. One su tu da budu deskriptivne, ne da ograničavaju, a često gube moć deskripcije u savremenom preobilju žanrova i mešanja istih. Lako je koristiti termine i stilske odrednice, naizgled ih je lako mešati, ali često to postanu prazni termini ili neka muljavina svega i svačega. Ja to vidim kao neki prljavi pop ili iskrivljeni pop gde postoji sloboda igranja unutar jedne melodične, jednostavne forme. Pop otud jer volim melodije i ponavljanje, a iskrivljen, jer je pop forma samo kostur na koji se onda grade razne ideje. Često se ta pop struktura i razara ili ‘krivi’, ali sa merom.  Ipak mislim da se ne treba previše opterećivati etiketima, one jesu tu, ali se treba opirati prisili da kategorizuješ svoju umetnost kao proizvod određene vrste, to treba izbegavati. Dobra originalna umetnost uvek reorganizuje žanrove i tradiciju, obnavlja je i transformiše, ne postaje rob komoditetu.

Što se tiče uzora, oni su postojali u mladosti, sada su to ljudi koje poštujem, od kojih učim i oni nisu samo muzički uzori, može se učiti na razne načine o muzici. Trenutno, na primer, čitam autobiografiju Kim Gordon “Girl in a band”, uzor mi je moj prijatelj i producent Siril Lim, Lori Anderson, Dragan Stojanović, pisac i moj bivši profesor. Izuzetno poštujem ljude koji pošteno i iskreno istrajavaju u stvaranju umetnosti,  a ipak su sposobni da zadrže umetnički i ljudski integritet, bez obzira na jadne i užasavajuće loše okolnosti pod kojima su prinuđeni da rade. Treba biti posvećen, hrabar i suludo istrajan, to je u Srbiji jedan poseban vid Sizifovskog posla.

Predstavi nam ukratko muzičare koji stoje iza tvog kantautorskog projekta?

Bend trenutno čine odlični Miloš Pajagić (Dol) na basu i Dragan Jovanović (Nežni Dalibor, Dol) na bubnjevima, a na snimanju albuma su učestvovali različiti muzičari, neki su svirali sa mnom u bendu In Absentias: Nikola Markovic (In Absentias), Stefan Pejatovic (In Absentias, Vis Limunada, Went), Bojan Lalović (In Absentias), Ivan Skopulović (Artan Lili), Marko Ajković (Artan Lili).  

U kolikoj meri je ovo nastavak u odnosu na tvoj prvi bend In Absentias, odnosno okretanje sasvim nove stranice u tvojoj muzičkoj karijeri?

I jedno i drugo. Sve što radimo je uvek na neki način povezano i u kontinuitetu u celini našeg umetničkog univerzuma ili opusa, ali opet, ovaj album je drugačiji od svega onoga što sam radila ranije, ne bih ga definisala kao rez, već pre kao prelaz ili most ka nečemu novom. Promenu uhvaćenu u vremenu. Sazrevanje.

Snimljen je i spot za kompoziciju “Autumn Thrills” koji se pojavio kao najava za prvi EP. Kako se došlo do ideje za spot? Da li je u planu još neki?

Ideju za spot sam razvila pre nekog vremena, menjala i adaptirala je u skladu sa finansijama i okolnostima, ali je ta osnovna ideja kao slika postojala odavno: devojčica koja pleše oko devojke koja miruje. U planu su još dva spota, jedan za naslovnu pesmu sa albuma: “Open Heart” i drugi za pesmu koja se zova “Voda” i koja će tek biti snimljena.

U toku je koncertna promocija albuma. Gde sve možemo ispratiti tvoj nastup u narednom periodu? Nazire li se Zrenjanin u skorije vreme?

Turneja se upravo završava ove subote u Kovinu, svirali smo u Beogradu, Mostaru, Sarajevu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Novom Sadu, a biće i Zrenjanin uskoro, početkom sledeće godine verovatno.

Koji su još planovi za budućnost? Kada možemo očekivati prvi dugosvirajući album?

Plan je da sviram i stvaram što više koliko to okolnosti i posao dozvoljavaju. To je prioritet održati dve stvari: upornost i igru. Plan je da se snimi spot, nove pesme i da se svira.

Album dugosvirajući, kao koncept polako odumire, ljudi objavljuju singlove ili mini albume kao što je to slučaj kod mene. Nadam se da će biti uslova da se snimi i neki vinil, nove pesme već postoje, ali treba dugo vremena da se album objavi u Srbiji. Postoje i pesme koje su nastale kao saradnja izmedju mene i mog producenta Sirila Lima koje će uskoro biti objavljene kao nezavisni singlovi.

Osim muzikom, baviš se i pisanjem. Imaš li književne uzore? Kako izgleda tvoj kreativni proces od nastanka ideje do realizacije? U čemu sve pronalaziš inspiraciju?

Inspiraciju pronalazim svuda, volim da posmatram i razmišljam, poredim i sanjarim. Šetnja, slučajni razgovori prolaznika, gužva u prevozu, sve može biti kreativno, sen na prozoru ili razgovor dece na ulici. Kreativan proces zavisi od žanra, mog raspoloženja, same ideje i mog odnosa prema njoj.  Trenutno se bavim pisanjem samo kao vidom arhiviranja raznih sitnih nadahnuća, sećanja ili ideja koje sakupljam za vreme kada ću moći da se posvetim samo pisanju. Mapiram kosture nekih budućih tekstova. Biti muzičar koji ne živi od muzike u Srbiji podrazumeva da osim dnevnog posla svo svoje slobodno vreme posvetite muzici, to nisu dva posla, to je često žongliranje 5, 6 različitih poslova. I to nisu u pitanju ispijanja piva u studijima već naporan rad u različitim sferama od marketinga do majstorisanja sa šrafcigerom. Inspiraciju ne treba tražiti, niti je teško uočiti, ona je samo forma kreativnog i slobodnog razmišljanja koje je, da se tako izrazim, stanje uma više nego neki događaj, ona je sposobnost percepcije i recepcije i kapacitet mašte koju pojedinac neguje i razvija, ali potrebni su uslovi i kulturni kontekst koji će omogućiti pojedincima da se takve ideje i realizuju pre no što ubuđaju, dakle da ne prođu godine, kao što je to često slučaj u Srbiji, ili nekome i ceo život dok mu se omogući da umetničku zamisao i realizuje.

Kako vidiš situaciji na zrenjaninskoj muzičkoj sceni danas? Ima li izvođača koji zavređuju tvoju pažnju?

Muzička scena postoji, ali je rezervat ugroženih, šačica ljudi koji rade u uslovima gotove nepostojeće kulture sviranja i poštovanja umetnosti i muzike. To je velika šteta, zrenjaninska scena je bila živa i postojalo je jako puno ljudi koji su se bavili muzikom i sviranjem. Danas je to nesrazmerno manje, odumiranje, plašim se da kažem. Od bendova tu je Mr Fuzz jedna odlična psihodelija, moji drugari koji su i dalje aktivni na sceni, od starijih, Memlah mi je omiljen bend, vrelo retko nastupaju, ako postoje i dalje. Nisam ih davno čula uživo.

Ana, hvala ti na razgovoru. Koju bi poruku poslala čitaocima portala “Zrenjanin Danas” za kraj intervjua?

Nemam neke posebne poruke ili reči mudrosti, sve što sam želela da kažem izrazila sam svojom muzikom, kao i uvek, na ljudima je da poslušaju, podrže, zavole, ne zavole. Ono što je zaista važno, jeste da reaguju i da slušaju, da ne budu amorfni, apatični ili nihiliste. Akciji uvek treba reakcija i obrnuto. Nema akcije bez reakcije. Podrška ima razne vidove i oblike, ali je uvek, a danas i ovde, posebno u ovakvim poduhvatima, možda i najugroženija, ali i najvažnija.  

Intervju priredio:

Aleksandar Petrović


Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *