Press "Enter" to skip to content

INTERVJU: Aleksandar Drašković (Desolation)

Nakon debi albuma “Pieces of Humanity” iz 2018. godine usledili su pozitivne kritike, turneja po Holandiji, a da se radi o jednom od najperspektivnijem zrenjaninskih sastava, svedoči i poziv za nastup na Exit festivalu ove godine, 7. jula, na Explosive Stage-u. Tim povodom smo porazgovarali sa Aleksandrom Draškovićem, gitaristom sastava Desolation:

Sastav Desolation nastupiće 7. jula na Exit Festivalu na Explosive stage-u. Delićete binu sa imenima kao što su Whitechapel, Soilwork, Entombed A.D. i mnogim drugim velikanima svetske scene. Kako se osećate povodom toga? Šta očekujete od tog nastupa? Kako se uopšte desilo da vas pozovu?

Pozdrav! Pre svega hvala Vam što ste nas se setili i što radite dobar posao pisanja / izveštavanja, a ne samo kopiranja drugih članaka! Svaka čast! 

Da, jedan EP i album kasnije – i eto nas na Exit-u. Iskreno, prija nam što sviramo ove godine na tako eminentnom festivalu, pogotovo što ove godine nismo bili baš koncertno aktivni. Svi imamo razne obaveze, porodične živote, poslove itd, pa se nismo baš posvetili svirkama, ali uvek treniramo u studiju. Iskreno, nismo očekivali poziv ove godine, ali ovog puta je bila ona narodna – dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Neki ljudi su otkazali nastup, neki nisu mogli da se organizuju tako brzo da zamene ove prve, pa su preporučili nas, a mi kao treći smo prihvatili i zahvalili se. 

Što se tiče nastupa, očekujemo samo da se lepo provedemo, da upoznamo nove ljude, čujemo bendove koje volimo i eventualno ako postoji neki menadžer na Exit-u / planeti Zemlji da nam olakša poslove organizacije i postane šesti član (smeh)

Radite li na novom albumu i kada ga možemo očekivati? Kakav će biti u poređenju sa još uvek aktuelnim, kritički vrlo dobro prihvaćenim debijem “Pieces of Humanity”?

Što se tiče novog albuma, imamo pesme, koje su 80% gotove, ali još se poigravamo sa aranžmanima, delovima i generalno tematikom drugog albuma. Nadamo se da ćemo početkom jeseni početi da snimamo drugi album, ali nećemo da žurimo. Imamo uslove / potrebno vreme, pa ćemo videti kako će to ići. 

Definitvno će biti odstupanja od prvog albuma, ali ne toliko da ljudi ne prepoznaju naš zvuk. Sad nešto na glas razmišljam – ne znam ni kako bi opisao nas zvuk. Nekako mi je adekvatno ono Rambovo – šakom u glavu! (smeh)

Debi album vam je doneo mnogo toga pozitivnog. Između ostalog i mini turneju u Holandiji. Snimili ste i spot koji predstavlja kompilaciju snimljenog video materijala sa te turneje za kompoziciju “Wake up”. Kakva ste sećanja poneli odatle i kako vas je publika tamo prihvatila?

Da, aktuelni album “Pieces Of Humanity” smo najviše promovisali u Holandiji, da li namerno ili slučajno – ni sam ne znam da vam kažem, ali nama je ta turneja bila kao “nagrada” za dotadašnji rad. Što se tiče publike – odlični su, i ne razlikuju se od publike u Srbiji. Svi su super pozitivni i gostoprimljivi, jedina razlika – jezik. Ekipa iz benda Onkt (naš bratski bend iz Holandije) su nam pomogli oko logistike / smeštaja i pružili nam punu podršku, te im se i ovom prilikom zahvaljujemo na svemu! Pesma “Wake Up” je baš sa turneje po Holandiji i nekako je baš legla uz sve ono što nam se tad dešavalo.

Poslednji nastup u Zrenjaninu imali ste na “ZRok vikend” festivalu. Loše vreme nije sprečilo ni vas da “pokidate”, ni najtvrdokornije fanove u prvim redovima da se sjajno provedu. Kako vidite zrenjaninsku underground scenu danas? Ima li tu potencijala i nove energije?

Joj, pa ovo pitanje kao da si direkt meni postavio, pa potom celom bendu. (smeh) Ah da, kiša je baš krenula da pada kada smo se mi popeli na binu (a kako drugačije) Kada sviramo “ZRok” uvek ima neki “Spinal Tap” momenat. (smeh). Verujte – trudili smo se, ali i pored lošeg vremena, otkazala nam je jedna gitara, naravno moja, jer ako po svirci ne crkne bar 30% opreme onda svirka nije uspela (smeh), pa su nam Goran i Ilija (Trash Union) ljubazno pozajmili svoju opremu, i kad sam ja “proradio” otkazala je druga gitara. U međuvremenu se otvorilo nebo, i samo da vam kažem da nikako nije bezbedno dirati produžni kabal dok se na njega sliva voda (smeh). Kada me je 220V “razbudilo” shvatio sam da i pored kiše, pored haosa – publika je bila ispred i “headbang-ovala”. 

Realno, ovakav vid muzike u Srbiji (bivšoj Jugoslaviji) sluša procentualno mali broj ljudi. Čak i oni koji vole teži zvuk, ovo im bude preteško (smeh), a mi radimo ovo bez obzira da li nas neko sluša ili ne, jer smo odrasli na takvoj muzici. Zrenjaninska underground scena je umorna. Ima ljudi ali mnogo manje nego što ja pamtim. Trebalo bi je malo prodrmati. Pored sastava Forgotten Scream i No Discipline, nema mlađih bendova u Zrenjaninu (što se tiče “tvrđeg zvuka”), pa se nadamo da će, u godinama koje dolaze, istrajati. 

Mi ovo radimo zbog para! Ako neko ne zna – sad zna. Tako da, dokle god firma posluje u plusu – mi smo tu (smeh).

Prvi album ste izdali samostalno. Da li ste razmišljali o potpisivanju ugovora sa nekom izdavačkom kućom koja bi imala kapaciteta da album distribuira i promoviše na nekom širem tržištu? Za stil koji gajite, čini se da su granice Srbije preuske.

Da, granice Srbije su preuske za ovo što mi radimo i ne vidimo baš puno prostora za nas ovde, ali i dalje radimo, jer to volimo. Ne postoji drugo objašnjenje. Ili se radi o mazohizmu (smeh).

Šalu na stranu, prvi album smo izdali samostalno jer smo morali da izdamo, a imali smo jedan pokušaj ponude, koji je ostao nedorečen (ne sa naše strane, i u pitanju je strana izdavačka kuća), tako da nismo hteli više da čekamo, jer nije bilo smisla. Znači niko se nije javljao, niko se nije ponudio, niko nam nije odgovorio i to je to. Stavili smo pesme online, snimali, mix-ali i producirali najviše sami i uz pomoć dva prijatelja. Napravili smo fizičko izdanje u stotinak primeraka koje smo podelili drugarima i to je to. Sad gledajući – ne znam da li bismo voleli potpisan ugovor sa izdavačkom kućom. U stvari, da se ispravim, voleli bismo kad bi ta izdavačka kuća recipročno uzvratila, a ne da bend mora sve da radi sam, a oni samo da stoje na papiru / uzimaju profit. Drugim rečima, ako gledate ovo kao neki proizvod, sve strane moraju da budu zadovoljne (ili podjednako nezadovoljne, zavisi kako gledate na to). Ako je neka kuća spremna na saradnju – i mi smo!

Koliko je teško baviti se ovakvom vrstom muzike u ovdašnjim uslovima? Koliko to odricanja zahteva?

Ukoliko želite da imate gomilu muzičke opreme, koja zahteva još više novca za održavanje i da uvek budete bez novca – samo napred! Formula za totalnu propast (smeh)! Sad malo ozbiljnije – kao i u svemu, odricanja su potrebna, pitajte bilo kog sportistu, glumca ili bilo koga ko je dobar u svom poslu – kako je dotle stigao. U 99% slučajeva je to rad. Morate da odvojite vreme, da radite non-stop, bez obzira da li su to ideje za neku pesmu, organizovanje probe, vođenje benda, marketing, razne promocije, vizuali, ideja ka kojoj bend stremi. Osim toga, imate (u našem slučaju) pet posebnih individua koji moraju da se usklade i da rade kao jedna cela mašina. Ako vam ništa od toga ne predstavlja problem – samo napred! Isplatiće vam se tako što ćete imati kvalitetno provedeno vreme i uspomene, a to sav novac ovoga sveta neće moći da kupi.

Hvala vam na razgovoru za portal “Zrenjanin Danas”. U ime redakcije, želim vam da istrajete. Poslednje reči su vaše…

Želimo da se zahvalimo Vama na lepim rečima, kao i čitaocima ovog portala koji su odvojili vreme za ovaj intervju i time se upoznali barem sa delom onoga što mi radimo. Trudićemo se da istrajemo što duže možemo. Naravno, i vi se trudite, zajedno je lakše! I još jednom:

7. Jul, 2019.  Exit – Explosive Stage
Vidimo se,
DESOLATION

Liked it? Take a second to support Aleksandar Petrović on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *