Press "Enter" to skip to content

IGOR IGRIĆ: Boris je bio bolji, zar ne!?

Igor Igrić

Latest posts by Igor Igrić (see all)

Već mesicima imamo čast da pratimo tragediju u izvođenju srpske opozicije. Trenutno nam hor kazuje o ujedinjenju Demokratske stranke te se u javnosti počeo češće pojavljivati povampireni Boris Tadić.

Piše:Igor Igrić

Pa da se podsetimo ko to beše Boris.. Kad je Mićunoviću preoteo stranku, Đinđić se na tronu okružio mediokritetskim poslušnicima za koje je mogao biti uveren da ga nikada neće ugroziti kao neprikosnovenog gazdu stranke. Tako je u politiku ušao i Boris Tadić. Borisovo stranačko napredovanje zapravo je bila cena koju je Đinđić platio Borisovom ocu, Ljubi Tadiću, da ga podrži u otimanju stranke od Mićunovića. Đinđić je tada izmislio mesto direktora marketinga u stranci i tu udomio Borisa koji je do tada radio kao profesor u Prvoj beogradskoj gimnaziji, najrežimskijoj SPS gimnaziji pre 5. oktobra.

Tako se Boris obreo međ Srbljem u političkim vodama. Preskočićemo delove i svima poznatu priču kako je on utabao stazu kojom se do diktatorskih visina popeo naš današnji predsednik i prisetimo se nekih manje poznstih filigranskih radova.

Prvo da pomenemo jednu benignu stvar koju niko nebi uzeo za zlo posle upoznavanja narodnjačkog režima. Dakle o čemu je reč? U svim iole civilizovanim i uređenim državama postoji zakon po kome pokloni državnicima vredniji od par stotina dolara pripadaju državi, ali u Srbiji takvog zakona nema, što širom otvara vrata korupciji na najvišem nivou. Bivša Jugoslavija je takav zakon usvojila 1964 godine i imao je samo dva člana: prvi je utvrđivao da svi pokloni državnim i partijskim fukcionerima pripadaju državi, a u drugom se Tito izuzimao od toga – on je po zakonu jedini imao pravo da sve poklone prisvaja u ličnu svojinu. Jedan od osnova za impičment protiv USA predsednika 70-tih bilo je i to što je nelegalno prisvajao poklone vrednije od 200 dolara. Bokica je tu premašio i Tita i Niksona – njemu ne treba nikakav zakon, a za imovinsku kartu ga baš briga dok god ima imunitet od krivičnog gonjenja. (Imširović)

Ispravka: Srbija od 2005. ipak kobajagi ima zakon o poklonima državnim funkcionerima, ali taj zakon niko ne ferma, pa je (10.11.2010) novopečena Agencija za borbu protiv korupcije donela novi „Pravilnik o poklonima“, po kome je dozvoljeno primati i zadržavati pojedinačne poklone vredne do 1700 din, a u toku godine maksimalno poklona u vrednosti 34000 dinara. Za kršenje tog Pravilnika funkcioneri mogu platiti kaznu od 50000 do 150000 din. Dakle, za poklon vredan više od 10000 evra platiće „kaznu“ od 400 do 1400 evra. Tadić se kobajagi bio odrekao svih svojih poklona još 2005 pa je objavljen i kobajagi spisak tih poklona. Najvrednijih poklona na tom spisku nema – npr. Širakovog i Putinovog sata, Gadafijeg zlatnog lanca sa medaljonom, 15 dukata pokojnog ruskog patrijarha Alekseja II…, mada ih je dobio mnogo pre sastavljanja i objavljivanja te liste. Nije ih bilo ni u Tadićevoj imovinskoj listi objavljenoj na sajtu “Agencije za korupciju”. Dakle imamo političara sa puterom na glavi koji pretenduje da bude opozicija Vučiću.

Svi se sećamo tragedije kada su dvojica gardista ubijeni u oktobru 2004. I sećamo se kako su za to odmah okrivili skrivanje Ratka Mladica. Ali kažu ljudi da istina leži malo dalje. U pitanju su rakete, Stingeri koji su odnošeni iz kasarne Topčider par nedelja pre nego što će u Albaniji biti zaplenjen konvoj kamiona sa istim tim raketama na švercerskoj ruti od Beograda ka Bliskom istoku. Te rakete (ruskog porekla) odlukom tadašnjeg ministra vojnog Borisa Tadića kobajagi su uništene pod nadzorom Vilijama Montgomerija – CIA guvernera Balkana i capo di tutti capi iliti kuma svih balkanksih mafija. Ilegalno oružje iz Srbije je zaplenjavano još par puta a tu trag vodi i do Slobodana Tešića, jednog od glavnih finansijera SNS-a I oca jedne od kandidatkinja za republičku skupštinu SNS-a no to je priča za drugi put.

Setićemo se na kraju i svedočenja Stanka Subotića Caneta, kontroverznog biznismena naglasio bih, o tome kako je Ružici, udovi Zorana Đinđića, na zahtev Borisa Tadića, u kešu i bez ikakve papirologije i protivno svim normama i svakoj proceduri, na ruke i bez poreza isplatio 1.300.000 evra sa inostranog bankovnog računa koji je otvorio kao svoju donaciju DS-u.

Liked it? Take a second to support Igor Igrić on Patreon!

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *