Press "Enter" to skip to content

DSS: Krnja studija o uticaju fabrike guma

Neodržana javna rasprava o Studiji o uticaju fabrike Linglong na životnu sredinu ogolila je nečasne namere vezane za izgradnju kineskog giganta „prljave tehnologije“ na plodnim njivama u srcu Banata.
Čak i ova „krnja“ Studija, koju je za potrebe svog klijenta Linglong Tire pripremila beogradska privatna firma ENACTA (osnovana 2018.), zabrinula je organizatore Javne rasprave, da će brojne najavljene primedbe od strane građana, udruženja, političkih stranaka i renomiranih organizacija, pokazati da se u industrijskoj zoni Jugoistok IIa ne gradi bezazlena gumara, već ogromna fabrika koja neće ispuniti većinu zakonskih odredbi i propisa u vezi zaštite životne sredine i stanovništva. Zato je 4.septembra sve pretvoreno u nezakonitu „pseudo javnu“ raspravu podeljenu u dve sesije sa ukupnim učešćem oko 15 od preko 40 zainteresovanih lica. U drugoj sesiji nije bilo ni novinara, a u obe su po sat vremena ponavljani izvodi iz Studije objavljene na gradskom sajtu. Sve to je činjeno radi kupovine vremena, da se ne bi čuli, niti javno preneli, ključni prigovori.


Primedbe na Studiju, koje je u drugom krugu izložila Odbornička grupa DSS – Pokret Metla 2020, ostale su skrivene za javnost, pa ih ovde ponavljamo.
Sirova guma će se proizvoditi u pogonu BO 002 – VALjARA ili ČAĐARA, koji će se nalaziti najbliže putu Zrenjanin-Beograd. Iz njega će svakodnevno izlaziti preko 100 kilometara (!!!) gumenih traka širokih najmanje 70 cm koje su osnova za pneumatike. U Čađari će se proizvoditi čađ, uz kaučuk glavni sastojak sirove gume, praviti guma i valjati u trake. To je najprljaviji deo Fabrike. Čađ će se dobijati danonoćnom upotrebom gasnih peć na temperaturama od 1100 do 1300°C. a u atmosferu te se ispuštati stotine hiljada m3 štetnih gasova dnevno. Ovaj pogon i njegov proizvodni proces nije obuhvaćen Studijom! Njime se naručena Studija nije bavila, zato je „krnja“ i ne daje pravi prikaz uticaja Fabrike na životnu sredinu. Rečeno je da će se Čađarom bavit druga studija! Znači, prvo da prođe ono što je manje opasno, pa kad se završi više do pola fabrike, onda će se proturiti i najveći zagađivač.


Prema Studiji, za normalan rad Fabrike koristiće se 4.665 m3 vode iz gradskog vodovoda, otprilike toliko troši i 30 – 40.000 stanovnika Zrenjanina. Grad nema zdravu pijaću vodu, a njegova najveća sramota – Fabrika vode ne može ni sada da isporuči dovoljnu količinu, niti da postigne zakonski prihvatljiv kvalitet, pa neće moći ni kasnije. Otpadna voda iz Fabrike ići će u gradsku kanalizaciju, sem atmosferske, koja će ići u Begej. Drugim rečima, sve će ići u Begej! Prečišćavaće se samo 475 m3 dnevno (10%). Gradska kanalizacija nema adekvatne kolektore, pa će Begej biti svakodnevno dodatno zagađen opasnim materijama.


Prema Studiji, iz 15 emitera (dimnjaka), ne računajući Čađaru, dnevno će se u atmosferu ispuštati blizu 600.000 m3 gasova koji sadrže: ksilen (3. kategorija u klasifikaciji kancerogenih materija), druge ugljovodonike i ozon. Zbog loše lokacije Fabrike i nepovoljnih vetrova, biće zagađen vazduh u gradu i Mužlji, kada duva banatska košava, a Stajićevo, Lukićevo, Orlovat, Tomaševac, Botoš, B. Despotovac, Lazarevo i hiljade hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta, kada duva severozapadni vetar. Dok će Ečka, zbog blizine, biti stalno izložena.


Tik uz Linglong, u zoni Jugoistok IIb, planirana je fabrika koja će proizvoditi 6000 tona tributil fosfata (TBP). U pitanju je opasna, otrovna, lako isparljiva tečnost, koja u kombinaciji sa azotnom kiselinom postaje eksplozivna. TBP ima široku primenu u avio industriji, zatim kao rastvarač je za ekstrakciju urana, plutonijuma i torijuma iz nuklearnog otpada. Koristi se u izradi plastike, kao i u cementnim kućištima za naftne bušotine. Sa stanovišta bezbednosti, blizina ove dve fabrike potpuno je neprihvatljiva, ali ta opasnost uopšte nije razmatrana u Studiji.


Ovo je druga fabrika kompanije Linglong, koja će se graditi van Kine. Prva, znatno manja, na Tajlandu, gorela je u februaru 2015. Katastrofalni požar je lokalizovan uz učešće 100 vatrogasnih vozila. Ni ovaj podatak nije pomenut u Studiji. Činjenica je da je „zrenjaninska fabrika“ izloženija nepovoljnim meteorolškim uslovima. Kod nas se temperatura vazduha tokom godine kreće u rasponu koji je veći od 50°C. Udari košave mogu biti i 30 m/sec, a neretke su i letnje olujne nepogode sa gromovima. Uz podatak iz prethodne tačke, opasnost od požara i ekološke katastrofe sa trajnim posledicama je zaista vrlo velika.


O nepovoljnom uticaju transporta sirovina, gotovih proizvoda, otpada i opasnih materija u Studiji se ne govori. Nije predviđen železnički ni rečni transport, zato će se svakodnevno koristiti stotine drumskih teretnih vozila. Nepoznato je koliko će tih vozila imati fabrika. Za ovakvu fabriku neophodan je savremen autoput. Gradiće ga država o trošku države, verovatno uz kineski kredit. Uz poklonjeno zemljište, to je ogroman ustupak privatnoj firmi.


Ove činjenice, u formi pitanja, prezentovali smo timu koji je pripremio Studiju. Nismo dobili zadovoljavajuće odgovore, ali nam je obećano da će to biti učinjeno pismenim putem preko mejla. Sa dobijenim odgovorima upoznaćemo javnost.

One Comment

  1. Nikola Nikola 14 септембра, 2020

    Takođe, i vi ste jedna krnja stranka bez ikakvih relevantnih vrednosti. Pokažite svoja znanja i sposobnosti pa dovedite u Zrenjanin neke ekoinvestitore, a ne samo da laprdate i pričate nebuloze.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *