Press "Enter" to skip to content

Đaci Zrenjaninske gimnazije o antifašizmu (6)

Pratite nas
Redakcija
Pratite nas

Latest posts by Redakcija (see all)

Na pomen izraza fašizam ,javlja nam se sećanje na užase ne tako davne istorije dvadesetog veka, na masovne zločine,logore smrti, neljudsko ponašanje i organizacije koje su sve to planski i sistematski sprovodile.

Iako je pod ovim nazivom nastao posle Prvog svetskog rata, kao ideologija postojao je kroz čitavu ljudsku istoriju.I sami simboli koje koristi potiču iz perioda Zapadnog Rimskog carstva, a istoričari i sociolozi smatraju da su temelju ove ideologije večni mit o ponovnom rađanju i antička priča o ptici feniks koja se rađa iz pepela, koji u različitim varijacijama postoje u svim kulturama. Fašizam nije jedinstvena ideologija, ali mu je polazni koncept gotovo uvek rasizam, čista krv, elita i vođa. Fašizam podstiče prirodan strah čoveka od različitosti. Sredstva koja koristi u borbi protiv različitosti su nacionalističke ideje,borba, represija,nasilje i teror.Individua je beznačajna, cilj je potčinjavanje društvu, što se može ostvariti uz strogo uspostavljenu hijerarhiju i autoritarnog vođu. Najbrojnije pristalice pronalazio je među pripadnicima frustrirane srednje klase, a ponikao je u zemljama koje su iz Prvog svetskog rata izašle poražene, kao odgovor na nacionalni poraz i frustraciju. Posle užasa Drugog svetskog rata i Nirnberškog procesa protiv ratnih zločinaca, fašizam je zabranjen i zvanično je nestao sa svetske političke scene.Ipak, i dalje postoje politički režimi u kojima je prisutna ova ideologija, a danas, nažalost, u vremenu svetske ekonomske krize, aktuelnih ratova na Bliskom istoku i velikih migracija naroda i stanovništva, ideje fašizma ponovo oživljavaju. Uporedo sa fašizmom, i kao reakcija na fašističku ideologiju, nastaje antifašizam,koji nije jedinstvena ideologija, nego obuhvata različite političke, građanske, umetničke pokrete, koji se suprotstavljaju mržnji, rasizmu, imperijalizmu, antisemitizmu, homofobiji, pokretima protiv abortusa, antimigracijskim pokretima. Umetnici svojim kreativnim i kritičkim razmišljanjem bude kritički um i pozivaju na preispitavanje društvenog uređenja. U kriznim trenucima ljudske istorije,umetnici imaju najznačajniju ulogu u buđenju i formiranju društvene savesti i moralnih kritika i vrednosti. Kao reakcija na ekonomsku krizu posle Prvog svetskog rata i stupanje na scenu Musolinijevog fašizme nastao je dadaizam kao novi globalni umetnički pokret. Dadaisti svoj umetnički stil koriste kao alatku za parodiju i kritiku društva. Poznati dadaist Džon Hartfild svojim delima ismeva Hitlera i ukazuje na zlo njegove partije, a Hartfildova umetnost postala je deo masovnih medija i približila političku ideju antifašizma običnim ljudima. Pikaso, verovatno najveći slikar dvadesetog veka, u svojim delima je izražavao antifašistički stav, a njegova „Gernika“ do danas predstavlja najpoznatiji i neprevaziđeni likovni antiratni simbol i metaforu zla i stradanja nedužnih. Umetnici snažno deluju i kroz humor. Jedan od najuticajnijih uličnih umetnika novog doba je Benksi, koji uličnim plakatima, grafitima i muralima edukuje masu i kroz crni humor šalje društveno-političke i antifašističke poruke. Pokret koji oličava najvatrenije protivnike fašizma je anarhistički pokret. A ipak,za ovaj pokret vezano je najviše zabluda i predrasuda. Često se izrazi anarhizam i haos shvataju kao sinonimi, a nasilnici i teroristi nazivaju se anarhistima. Anarhizam je do danas najneshvaćenija ideja, iako ima dugu istoriju jer je nastao posle Francuske buržoaske revolucije. U Španskom građanskom ratu anarhisti su se snažno suprotstavili Frankovom fašizmu. Anarhisti se protive autoritetu, hijerarhijskoj organizaciji, mržnji, imperijalizmu- svemu onome na čemu počiva fašistička ideologija. Ali, suprotstavljaju se i kapitalizmu, jer u njemu vide prinudu, dominaciju i potčinjavanje. Odbijaju i religiju jer u njoj vide dominaciju svemogućeg Boga koji daje zapovest stadu, a sveštenstvo koristi najdublje strahove ljudi od smrti i nepoznatog posle smrti. Zbog toga mnogi namerno kompromituju ovaj pokret, jer se plaše za opstanak postojećeg poretka koji počiva na kapitalu i hijerarhijskoj organizaciji. Osnovna vrednost u koju veruju anarhisti je sloboda. Žele da stvore društvo u kome će svako biti slobodan da radi šta želi, ako time ne ugrožava slobodu drugih.Zbog toga su ove ideje naročito privlačne mladim ljudima, koji žele da snagom sopstvenog duha sami odrede svoje živote i osete punu radost življenja.

Danas, kad čovečanstvu sa svih strana prete ekološke katastrofe, kad smo svedoci globalne migrantske krize, kad je ljudski duh degradiran,a Treći svetski rat nam kao Demoklov mač visi nad glavama- aktuelnija je nego ikad čuvena parola koja je 1968. na studentskim protestima krasila zidove Pariza „ Budimo realni – tražimo nemoguće !“.


Ivana Mutavdžić 3-2

Zrenjaninska gimnazija



Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *