0

Dani Darka Rundeka u beogradskom Domu omladine

Piše:Siniša Jočić(XXZ)

Haustor je svejugoslovenski i svesocijalistički kolektiv. Anarho zadruga u neprestanom nestajanju, potpuno svesna svog ishodišta i baš to je ono što im je podarilo vitalnost i aktuelnost koje decenijama ne blede. Naprotiv, dobijaju na snazi

Photo: Dom omladine Beograda

Haustor ne samo da je bio možda najbolja, već i najoriginalnija i ideološki najispravnija jugoslovenska grupa. U njihovim notama i rečima zapaža se i filozofska korčulanska škola, antifašizam i antinacionalizam, doktrina nesvrstavanja i otvaranja ka zemljama tzv. Trećeg sveta, kako se uostalom i zove njihov drugi album, ali i etnos Međumurja, zov sela, sve to prelomljeno kroz prizmu zagrebačkog urbaniteta. Mogao je biti i beogradski. Ništa se ne bi promenilo.

U poređenju sa ništa manje genijalnim i važnim albumom Idola „Odbrana i poslednji dani“, koji je subverziju video kao kopanje po odbačenoj tradiciji, Haustor je svakim delom svog opusa za tradicijsko uporište uzimao ne samo etnos lokaliteta već i muzičko nasleđe Južne Amerike, Afrike, Kariba itd. Upodobivši sve to u kalup post punka pravio je ujedno i odmak od te tradicije izbegavajući time upadanje u klišee world musica i nudeći plemensku subverzivnost u uslovima urbaniteta. Donekle slično grupi The Clash i kasnijem francuskom talasu oličenom u grupama Mano Negra i Les Negresses Vertes, u mnogo čemu prevazilazeći ih.

Najpre u onome što je bila njegova posebnost, a to su poreklo iz zemlje realnog socijalizma i svojevrsnog multinacionalnog i multikonfesionalnog konglomerata kakva je bila Jugoslavija. Zagrebački ili beogradski urbanitet, ili skopski na kraju krajeva, razlikovao se po tim osnovama od ostalih u bližem i daljem okruženju. Daleko više je sličio američkom no evropskom. Možda u tome treba tražiti  uzrok ne samo uspeha JAT avio linije DC10 Beograd-Zagreb-New York, već i neskriveno okretanje Jugoslavije ka SAD. Ideološka neusaglašenost dva društva transcendirana je multikulturalnošću obe sredine. Haustor je upravo u sebi objedinio sve navedene suprotnosti i uspostavio ravnotežu tamo gde se politički ona teškom mukom sticala.

U vizuelnom smisli Rundek i ekipa iskoračili su još dalje. Počev od radničkog kombinezona i pantomimčarske maske koje je nosio na početku karijere, pa do odela, nehajno zategnutoj kravati i šešira u periodu „Tajnog grada“, kojima kao da su želeli izvući na površinu sličnost u dihotomiji izgleda latino kriminalaca i SKOJ konspiratora, pa sve do video spotova, Haustor je uspevao s lakoćom da zadrži već stečenu audiotekstualnu autentičnost. 

Već pogled na različite video prezentacije, pesme „Šejn“ i „Take money and run“, s albuma „Bolero“ jasno govori o čemu je reč. U jednoj varijanti Darko je trudbenik iz siromašnog radničkog zagrebačkog predgrađa, a u drugom bend je skupina bandita koja usred dana pljačka banku dok ih poluzainteresovano pogledom prati Rade Šerbedžija iz prikrajka. Gotovo anarhističan prikaz odobravanja nasrtaja kriminala na onaj, organizovani kapitalistički. Po tome su Haustor istupali iz čvrstih stega samoupravnog socijalizma i približavali se alternativnim socijalističkim misliocima tog doba.

Photo: Privatna arhiva Darka Rundeka

Haustor je bio velik i autorski i brojčano. Njihov izraz jednostavno je zahtevao doslednu in vivo prezentaciju onoga snimljenog na albumima. Duvači, panove frule, perkusije, prateći vokali i sve to rukovođeno nespornom Darkovom harizmom i umećem pantomimičara. Pred očima gledalaca odvijao se film u rasponu od špageti vesterna do onih Jodorovskog, recimo. Književno bili bi najbliži latinoameričkim spisateljima, najpre knjizi „Vek prosvećenosti“ Aleho Karpentijera. Revolucije i učestvovanje u njima ne samo ideloški već i dosade radi, neprekidno lutanje svetovima na tragu Corto Maltezea, zgubidanjenje po lučkim krčmama, pa čak i odavanje ezoteriji, sve do proročkih istorijskih vizija oličenih u pesmema tipa „Radnička klasa odlazi u raj“, činili su Haustor multiumetničkom skupinom u kojoj su granice među različitostima izraza i stvaralaštva kopnile dopuštajući sasvim novu kreaciju umotanu u grotesku i vodvilj. Baš tamo gde su Laibach sebe preozbiljno shvatali, Haustor je dopuštao humor i samoironiju. Time su sebe sačuvali od mitoizacije, verne pratilje nacionalizma i fašizma.

Haustor je svejugoslovenski i svesocijalistički kolektiv. Anarho zadruga u neprestanom nestajanju, potpuno svesna svog ishodišta i baš to je ono što im je podarilo vitalnost i aktuelnost koje decenijama ne blede. Naprotiv, dobijaju na snazi.

Da se nije raspala, Jugoslavija je mogla iz faze „krute“ ideologije preći u agregatno stanje Haustora. Samosvojstvene, samodovoljne, a opet otvorene zajednice različitosti lišene diktata supremacije bilo kog tipa. Ponovo proročki Darko odgoneta njen kraj pesmom kojom se završava njihov poslednji album. „Uhode“. Izaz nudi u begu ka „Tajnom“ gradu što je sam i učinio egzilom u Pariz strpljivo čekajući da se film, koga ni on ni Haustor nikako nisu mogli biti delom, okonča. Dok se Jugoslavija razarala po psihopatskoj matrici filma „Apokalipsa danas“, Rundek je nastavio solo karijeru pesmom „Apokalipso“, toliko različitom od balkanske klanice.

* Manifestacija “Dani Darka Rundeka u Beogradu” biće održana od 1. do 7. marta 2019. godine u beogradskom Domu omladine

Ostavite komentar