Press "Enter" to skip to content

Aco, svrbi me!

Pratite nas
Redakcija
Pratite nas

Da, mnogo me svrbi, ali ne tamo gde vi mislite, nego me svrbi u predelu moje ćele, te se konstantno, proteklih dana, češem po glavi. Češem se i ne verujem šta vidim i šta mi, shodno tome, pada na pamet. U tom mom češanju, prisetih se poslednjih dana Adolfa Hitlera i njegovog raspadajućeg očaja, kada je shvatio da konačno gubi rat i da mu spasa nema. Hitler je tih, poslednjih meseci i dana, posegao za potezom očajnika i kao svoju poslednju liniju odbrane, angažovao je maloletnu decu, njegov “ Hitler jugend“. Tim klincima, kojima je kroz propagandu isprao mozak, poturio je puške u ruke i dao nekoliko metaka, da ga brane po cenu svog života. Ti klinci koji su preživeli, mnogo godina kasnije su pričali, da nisu imali pojma šta se dešava, te da ih je sramota da se prisete sopstvene uloge, dečije, u raspadajućem fašističkom sistemu. Mnogi preživeli pioniri i omladinci poslednje Hitlerove linije odbrane, morali su i imali su potrebu, da posećuju psihologe i neuropsihijatre, da bi se, već kao odrasli ljudi, integrisali u novo demokratsko društvo, oslobađajući se svoje sramne i zloupotrebljene golobrade prošlosti!

„Aco, svrbi me“, da glasno primetim, da me ova dešavanja u večerima „Zone novog optimizma“ na Šabačkom trgu, nešto mnogo asociraju na događanja iz Berlina, s’ proleća 1945-te godine! Golobradi klinci, sa transparentima okrenutim naopačke, jer im niko nije pokazao kako se sa njima rukuje, razulareno uzvikuju političke parole i optužbe za lopovluk i krađu a da pri tome, ni sami ne znaju šta to sve zapravo znači. Znaju da viču „Zeleni lopove“ a lično sam proverio kod dva klinca, da čak nemaju pojma ni kako se taj Zeleni zove! Dete koje znam iz parka, ima jedva 16 godina, kroz osmeh mi priznade da nema pojma i da sve shvata kao dobru zajebanciju. Te klince, koji desetak ili petnaest minuta viču ispred pozorišta ili na trgu, angažovali su lokalni naprednjaci i radikali, gurajući im neku sitnu kintu u džep i poturajući ih da urade ono što oni ne smeju i što ih je sramota. Birma, Pajić i ostali, uz prećutno aminovanje samog vrha stranke, guraju Šabačke klince poput Hitlera, kada je shvatio da je stvar došla blizu kraja.

„Aco, svrbi me“, da postavim pitanje, zar tako moćna, najjača i najsvetlija partija poput SNS-a, nema drugu vojsku, npr. poput sendvičara iz okolnih sela, da dođu da se dereče na Šabačkom trgu? Što, jel` sramota, ako te toliko vole, da ovi zaposleni iz distribucije, bolnice ili Regionalnog dođu i viču „Ustaše, Zeleni lopove ili Kosovo je srce Srbije“? Jeste, sramota je, sramota je sve vas i zato ste decu poturili, zloupotrebili i njihovo detinjstvo obeščastili. Ti će se klinci, kao i klinci Adolfa Hitlera, jednoga dana stideti svojih postupaka u detinjstvu i neće znati, kako da se te more oslobode.

„Aco, svrbi me“, da kažem javno, vama matorcima koji više ne znate kuda udarate, sram vas bili!

„Aco, svrbi me“ i jezik i mozak, da javno kažem, da vam se bliži politički kraj, čim ste maloletnike i kriminalčiće u pokušaju, ucenili u gurnuli u prve bukačke borbene redove…. E moj Aco Srbine!

P.S.

E moji poverenici, doktori nauka, nisam ni očekivao od vas da imate „kohones“ i da dođete ispred pozorišta, na primer i arlaučete. Vi i ne znate gde je pozorište u Šapcu! To je za vas egzotika! Mi smo zona novog optimizma a vi ste zona sumraka!

Liked it? Take a second to support Redakcija on Patreon!

One Comment

  1. Smiljana Smiljana август 2, 2019

    Ijao!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *